Учитељ

је: Обирка пољопривредник учила џ једно школско имање,- које ћемо назвати: Школска башта („школ. врт“). Прва је за то, да се у њој прикупи свеколики материјал, који је потребан имати при руди у предавању пољопривреде по одређеном програму; а школска башта је за то, да се ученици показивањем и сопственим радом навикну извршивати извесне радове из појединит пољопривредних грана. Оба ова нераздвојна су инструктивна средства "за сваку вишу основну школу; и истом тотовошћу, којом се изишло на сусрет завођењу пољопривредне наставе у осн. школи, треба сад настати, да се и ови неодољиви захтеви, који су као дошуна досадашњем раду на томе, у дело приВЕДУ. -

Да видимо сад, шта је школ. власт учинила за пољопривредну практику у основној школи. —

Наставни планови и програм за предавање пољопривреде у основ, школи ништа нису спомињали : да ли у колико и како треба предавање овог предмета доводити у везу с практиком. Потребна, средства за то нису прописана ни једним расписом ; па није дато учитељима

_нике на чистину,

никакво ни упуство за предавање тога

предмета, Кад се дојако издавала за- | себна наређења и упутства, — поред

наставних планова и програма — за друге предмете, извесно је требало нешто слично учинити и за овај предмет, а то у толико пре, што је он нов и за школу и за наставнике, и што, узев у шири поглед, за предавање овога, међу садашњим учителима има доиста недовољно компетенала. Не може се опет мислити, да је то остављено самој пеДатошкој спреми и увиђавности учите-

љевој, те да се на основи „очигледности“ довија, како ће извести своје учекао што по невољи ради и са неким другим предметима.“ А како је се могао учитељ у овоме помоћи # — Све што је могао учинити јесте: да с једном једином алатком, ножићем, деље с ученицима моделе справа од најобичнијег материјала; ) да изводи ученике на поље, те да гледају како се ради; и, на послетку, ако се не плаши скорог премештаја, да у присуству ученика засеје своју башту, накадами коју воћку и др. Ово наводим, — да је могло бити; али оваквих случајева било је извесно врло мало, чему није ни замерити. —

Међу тим закон о основни школама, и ако није непосредно регулисао ове одношаје, ипак је оставио отворено поље за рад и на овоме. —

У П. одељку овог закона: „Школска општина џ њене дужности“ налазимо ове одредбе : и

Чл. 21. тачка 2. последња реченица, гласи: ....»„% школи најмање (даје) онолико земље, колико је одређено правилима о грађењу школа;“ а у тачци 4. стоји: „да набавља намештај школски и наставна средства, која трописује министар тросвене џ црквени послова.“

Чл. 24. прописује, да школа има и. „школско ммање, које ће се састојати или од земаља општином уступљеним, или од појединих добротвора итд.“ А чл. 27. опет налаже: да свака школа има и школску књижницу и збирку разнит учила, „која се морају увек на-

%) Бр. 8. «Учитиља» стр. 126. ове год.