Учитељ

_ 35

Димитрије Дукић тражи да се Словенски језик пренесе у вишу основну школу, ако се не може сасвим изоставити.

Ник. Р. Џоповић напомиње, да разлози, којима неки предговорници бране Оловен. језик, нису довољно снажни, јер веле: да је слов. језик допуна српском језику. Он је мишљења , да Словенски језик у томе, може послужити само Ффилолозима а народу не; за то нема никакве потребе предавати слов. језик у основној школи.

Сава Танацковић. Доследан своме мишљењу, а одговарајући г. Ник. Стојановићу, изјављује да не би било штетно кад би се Словен. језик увео и предавао и у женским осн. школама.

Димитрије Јовановић пе разуме за што се нека господа плаше слов. језика, који

чини велику услугу и радост како деци, тако и родитељима. Он — вели — толико година ради са словенским језиком, па је увек могао одређени материјал да савлада. Тражимо, вели, да моралишемо децу, а највиши је морал написан на словенском језику, особито још што читање апостола и одговарање јектенија чини добар утисак на родитеље и децу њихову мишљења је да остане словенски језик као што је.

_ Коста Џетровнћ чуди се да има учитеља, особито од млађих људи, који бране словенски језик, као наставни предмет у основној школи, од кога нема никакве користи, већ шта више убије дух. Мишљења, је да се сасвим избаци из основне школе.

(СВРШЕТАК).

<> =

1 У х“ “ТЕ РА 2162 од ју. рЕНА

ПРЕВЕО Петар Марковић

(ПРОДУЖЕЊЕЈ.

Закон ширења

Кад с једним утиском иде и неко осећање, онда се покрет или узбуђење, које је тиме изазвано, шири преко мозга, и тиме се изазове узбуђење покретних органа, а и унутрашњост се тела раздражи.

Илустративни контраст — Тако назване рефлексне радње (дисање штуцање итд.), као што се обично сматра, не стоји у свези ни с каквим осећањем, а у исто време те се радње врше у једној ограниченој 06ласти. Ради објашњења — Овим неће да се каже да се сваки кончић и свака ћелија, може у један пут да раздражи, него само то, да се тиме (утиском или надражајем) произведе један талас који се на све стране шири, и који је довољно јак да би могао у целом телу покрете изазвати.

Ми смо већ видели онако у опште, у чему се састоји нервна радња. Један на-

дражај на осетљивој површини надражи један осетљив нерв. Одатле се сада шири тај надражај гангдијске центруме, где се још више појача, и тако ојачан после св спроводи кроз моторске нерве у мишиће. Последњи акт, којим се овај надражај завршује, јесте мишићни покрет. Али у сивој маси мозга, која је састављена из многобројних ћелија, има огромно много испреплетаних и укрштених веза, па опет за то надражај најпре дође у једну ћелију, па се после одатле постепено шири у друге док многе не обухвати, пре него што дође у моторске нерве; а кад већ дође у моторске нерве, онда је покрет од надражаја тако широк, да је у стању да. изазове многе мишићне покрете. И ми налазимо, да се свест или осећање повећава, са ширењем таласа иди са бројем узбуђених ћелија у нервним центрима, па заједно с тиме увећава, се и број оних спољних покрета а то значи: што је већи