Учитељ

318.

његовим нервима било не само јачег него | могу да смету многе нервне струје). Сем

и ширег узбуђења (покрета). Али дугом

навиком, тај је талас нервне струје по-

стајао све ограниченији, док на послетку није се тако ограничио, да му се једва траг познаје, а упоредо с тиме опадала је и свест о самом раду, тј. о оним покретима, које човек врши, па сад и од ње тек једва траг појављује.

Овај закон о ширењу могао би се употребити и за потврду оног хипотетичног објашњења акомодације, о којој је била, реч при разлагању релативности. Недовољна јачина поновљеног утиска може зависити од већег или мањег ширења Међу тим кад станемо говорити о физичкој основи памћења (глава У.) видећемо, да свако нервно стање има тенденцију (наклоност), да ограничи круг свога рада при поновљеном надражају, и да се излије баш својим нарочитим каналом — не расипајући се на друге стране — те на тај начин, место напрасног израза неког осећања, долази разумно мишљење.

Кад обадва ова — закона релативност и _ ширење — доведемо у свезу, онда можемо Физичке услове, од којих целокупна, свест зависи, овако одредити: појачање ил промена нервне струје мозгу, која је довољно јака и широка, да може комбинирани систем извршнит нерава (моторских и оних унутрашњости тела) надражити (афицирати).

Свима различним облицима човечијег осећања одговарају тако — морамо узети — различни степени ширења нервне струје у мозгу, а овоме опет одговарају различни спољни знаци, у којима се осећање испољава. Али спољни су знаци само један, и то врло мали, део од целог оног уплива или покрета, који се произведу у мишићима и унутрашњости тела. Јер многе струје (покрети) у нервима ослабе за време свога тока кроз нерве, те после, кад дођо до извесног дела нашега тела, нису у стању да изазову какав мишићни иди иначе други покрет (а већ и да не спомињемо друге супротне надражаје или подстицаје, који

тога, многе промене, које се неким надражајем произведу у унутрашњост нашега, тела, ми не можемо ни да посматрамо. јер су серивени нашем оку. Са сваким ширим таласом нервног покрета иде и осећање: чим је надражај мало јачи, одмах ће се и у мозгу на више ћелија распрострети, и тако и осећање произвести. А они покрети разне врсте, које неко осећање изазива на нашем телу, то је само израз осећања, то је општи језик или говор осећања. И ти спољни знаци, у којима се обелодањују различна наша осећања, увек су стални: свавад извесни спољни покрети и знаци одгварају извесном унутрашњем осећању, и то је баш врло значајно, нарочито кад узмемо у обзир, да су у другим стварима човечије особине врло различне. Ово сам ја још пре навео као доказ, да су тело и дух тесно и потпуном везани, јер ово је она област у којој налазимо врло многа и непобитна Факта, о заједници

духа и тела, и сва та Факта ми можемо

посматрати у свакодневном људском животу. Па ипак, на ова се Факта никад нису хтеди обазирати присталице оног мишљења, које тврде да су дух и материја, одвојени или независни.

да наш је задатак веома интересанто изучавање разноврених облика изражавање осећања. Међу тим, ми то све не можемо обухватити, те за то ћемо се ограничити, да покажемо карактерне разлике између задовољства и бола.

Закони о задовољетву и болу

Задовољство и бод имају извесне 108нате подстицаје или узроке; а исто је тако и израз њихов врло различан и варактеристичан. Истина није тако дак посао, али је врло интересантно, да се бол и задовољство подведу под један или више општих закона о упоредности (паранелиз- | му) дућа и тела. Принцип, који у опште за ова осећања вреди, врло се много мења према томе, да ли осећање има карактер бода или задовољства,