Учитељ

327

постојећег буквара и његовог упуства, но је радио са свим друкчије.

Ја сам, драги читаоци, са постојећим букваром и његовим упуством (по Вукићевићу) поодавво раскрстио, јер сам био уверен, да је мој начин далеко лакши и бољи, па сам по њему и радио. Између мога начина и постојећег буквара разлика је та, што ја не полазим с реченице на глас, но с гласа на реченицу пи што при изучавању каквога гласа ја дотични глас не тражим у некој речи, већ у природи, или ако га не могу наћи у прароди, кажем га сам. И тако утоку изучавања гласова и писмена, упознајем децу са слоговима, речима м реченицама.

Да би пак деца боље схватила дружбу гласова при покушају у читању, држим, да је најзгодније почети са једним полугласником, а за тим упознавати све редом самогласнике (без 9), па онда остале гласове.

Изучавајући пак поједине гласове писмена — одмах у почетку још треба правити све комбинације, које се могу извести са познатим гласовима — писменама — и то усмено и писмено.

Пошто се пак деца упознају са 10 гласова — писмена — онда се тек може прећи на буквар, али с тим, да се при изучавању осталих гласова — писмена — ради поменутим начином.

У почетку пак, док се деца добро не навикну на дружбу писмена, са свим је бескорисно прелазити одмах на буквар. (С тога најбоље би било, кад би свака школа имала слике из појединиф страна из буквара : слика, дотично писме и остала слогови и речи; — па да деца изуче прво ову слику, па после да је примене у бу-

квар. Овај начин условљава пажњу свију ђака , и дотични задатак у буквару, који долази на ред, деци ће бити са свим познат. —

_ Ове примедбе, које се могу узети као

„ замерке на стари буквар и његово упуство,

могу се комотно однети н на нов буквар — г. Ст Чутурила — јер ни овај буквар није много измакао од старог. — У новом као најглавнија и права реформа је то, што се у појединој речи — као у имену дотичне слике — налази једно непознато пнеме, које се изучава ; и што се деца упознају прво са рукописним писменима, па после са трукованим.

Прва реформа у новом буквару и може се узети вао мали корак напред. Само имамо да приметимо, да писад није умео да изведе распоред слика, откуда му и изашло, да у комбунацијама појединих писмена са старим — изученим — осуствују нека од старих познатих писмена, која ће услед тога — ако не свима, а оно многима изгубе из вида (овакав случај је код „топа“, где се н не види).

Што се тиче реформе односчо тога, да се рукописна писмена прво изуче, држим, даје сасвим погрешно, јер деци је много лакше научити писање и памћење трукованих писмена, што су ова далеко простије сложена од рукописних. — Та ово је сваки наставник увидео, који је имао посла са Т-им разредом — Но ја мислим да није то ведика тешкоћа, што ће изучавање писмена и једних и других ићи заједно.

Остале реФорме у новом буквару ништавне су, а многе су и погрешио изведене, — ја их остављам за специјалнију | Бритику. —

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).