Учитељ

неколико од бољих и неколико од слабијих ђака и пошто добих од свију задовољавајући одговор, пређох на главну ствар.

„Децо, сви сад знате, да се молите богу за ваше родитеље, за браћу и сестре, то је добро, а мило ће бити и вашим родитељима, кад чују, како се ви молите богу за њих ; па ће вас за то више волети. Кад сте тако добри, сад ћу вас научити, да се молите богу и за себе.

„Децо, ја сам видео како се нека деца свађају, то нису добра деца. Добра деца се никад не свађају, већ они живе као браћа у миру, у слози и у љубави; а како треба ви да живите међу собом“» — Од оних који се јавише, прозвах Димитрија, који устаде и рече: „ми не треба да се свађамо, господине, него треба да живимо у слози, у миру и љубави“! — Овакав и њему сличан одговор добих од више њих.

„Тако, децо, не треба да се свађате, но да живите у миру, у слози и у љубави Тако треба сваки дан да мислите, с тога кад се молите богу у јутру, а ви се сетите, да треба тога дана да сте у миру, у слози и у љубави, па се помолите богу овако: „Боже дај, данас да се не свађамо, но да будемо у миру, у слози ну љубави“ !

„Ајдете сви тако да кажемо“! — Сви изговорисмо полако горње речи. Ово учи“ нисмо 3 пута. — „Де сада ко може сам“ __ Јавише се доста њих. Пошто пропитах 10 ђака добрих, готово цела школа утврди ове речи.

„Ајде сад ко може да се моли богу прво за своје родитеље, за браћу и сестре, па после и за вас, ево овако: Боже благи, благослови наше родитеље, нашу браћу и наше сестре. Боже дај, данас да се не свађамо, но да будемо у миру, у слози мн у љубави.“ — Јавише се готово сви. Пропитах неколико и одговори су били задовољавајући. —

Овога часа требаше деца да науче још и ово: „...да се добро владамо и да се добро учимо“, да науче целу молитвицу, но то оставих за идући час. — Звонце куцну и ја пустих децу на одмор.

342

(И овде једно мало објашњење. Може бити, да ће многима бити чудно, што упознајем децу са неком модитвом, која није прописана. На то имам да одговорим ово:

Молитва оче наш одузимала ми је грдно време, док је деца науче; а тако исто и захтевала је ведиког напрезања око објашњавања њеног садржаја. Па поред тога успех ми је био тај, што деца. избубају оче наш механички — без икаква разумевања. — Ово ме нагна, да ове беде курталишем и себе и децу, и да децу научим што стварнијој молитви. И најпосле сЕрпим ово: Боже благи, благослови наше родитеље, нашу браћу и наше сестре. Боже дај, данас да се не свађамо, но да будемо у миру. у слози и у љубави; да се добро владамо и да се добро учимо.

Овај поступак пак одобрише ми и два сувремена ревизора, те се тако потпуно уверих, да се он не може узети ни за какву јереб.

Друговима препоручујем ову молитву и молим их да не море млад ум дечији са, оче наш. Паметан пак ревизор заиста ће увидети корист овога, а овоме противан ревизор може и за много мањи одступ од програма смањити белешку учитељу.)

Звонце Буцну и деца уђоше у школу. Мало за тим уђох и ја. И овом приликом испуни се уобичајена Форма при улазу учитеља на час. Другог часа имадох Певање. Намеран сам био да их упознам несмом : „Имам пун џеп шећера..... 5

Прво им испричах у прози о детету и шећеру, па пошто их о томе пропитах, рекох им да за то дете и за његов шећер има и песма. — Седите лепо и слушајте како се пова та песма“! — За тим ја им отпевах целу песму један пут. После им отпевах три пута први ред прве строге. За тим још два пута, али да сви са мном певају полако. После овога пробах да, отпевају ђаци из сваке скамије сами, после заједно из две скамије, па заједно из три скамије, помажући им по мало. Најпосле отпева половина, па сви заједно. И тако науче прво први ред, па други ред. За тим науче први и други ред заједно; па