Учитељ

381

дило и са свим противно; али по моме мишљењу ствар стоји овако:

| |

у свима слу- |

чајевима, где затвор утиче на осуђеника. |

као озбиљна казна, ту је са свим извесно, да ће он са здрављем оронуту, Исти говорник примети, даје телесна казна опет боља но робија, јер, вели, она истина, задаје страховит и жесток бол, али ппак 38, то она не оставља тако трајне штетне по следице за тело, као друга казна.)

.) Има две врсте иди боље рећи два облика |

физичког кажњавања, им то су: тешка мишићна напрезања (тешки телесни радови у опште) и батинање. Првим се дејствује преко мишићног ткања, а другим преко коже на нерве. При томе се не намерава, да се сама кожа или баш мишићи повреде, него се хоће само да кажњени осети бол, дакле да се сами нерви узбуде до оне тачке, где се јак бол осећа. Али, пошто је при вВеђим казнама скоро немогуће, да се сачувају сама ткања, преко којих св тај бол производи — мишићи или кожа — од трајне повреде, то би се морало наћи неко срество, помоћу кога ће се моћи само нерви узбудити (афтицирати), те да сз бол исто онако осети, а опет да св ткања не повређују. Такво једно срество био би електрицитет. Помоћу електричних удара и струја, а нарочито с електромагнетском машином Фарадијевом, која непрестано струју прекида и опет обнавља, може се удесити по вољи колико ће се бола произвести у човеку, а при томе могло би се с научном тачношћу одмерити постепена јачина , те да се може свакад према потреби произвести већа или мања непријатност или бол у нервима. А колико би времена могли нерви да издрже онај јак надражај, који би се у њима електрицитетом произвео, то је још неодређена ствар; али, по свој прилици они то не би могли дуже ни више издржати, но што могу издржати исту количину бола, која се производи ва њих преко мишића и коже (сувише напрегнутим мишићним радом и батинањем). Међу тим, казна у овом случају не би била тако гнусна и одвратна за гледаоце као што је батинање, а опет би преступник исто тако бод осећао. И још она тајанственост те казне за самог осуђеника, дражила би му уобразиљу, и ту не би могло бити ни у држању нити у ма чему другом какве помоћи да се бодови олакшају. Ужасна снага, која би се на кажњенога производила простим додиром његовог једног прста , чинила би, да несрећник још јаче осети своју немоћ и ништавило. Ако бисе хтело, да св смртна казна и даље задржи, онда би имало врло јаких разлога, да

Воља

Воља. иди хотимични (намерни) рад показују нам се с поља као једна Физичка појава, а то значи: воља је оличена у извесним Физичким појавама, покретима итд Један од механичких главних покретача воље јесу животињски мишићи, на које опет утичу надражени нерви. Покретна снага мишића исто је тако чисто Физичке природе, као што је и покретна снага паре; за покретну снагу мишића храпа је исто оно, што је ватра за покретну снагу паре. А особина, по којој се разликују наши хотимични покрети, састоји се у томе, што ови покрети потичу из осећања и што их разум руководи. И према томе, питање о упоредности духовних и Физичких појава односно воље, преноси се у област осећања или у област разума ; јер овде је њен зачетак и покретач. Образовање и поправљање снага наше воље, то је главни задатак нашег васпитања; а целокупан васпитни рад стоји потпуно под управом разума. Из тога разлога, ја ћу се овде ограничити само на кратав преглед оних појава, које стоји у свези с вољом, а од којих смо ми једну већ додирнули говорећи о осећањима, и на коју ћемо опет наићи кад дођемо га разум, где ће она заузети врло важно место. У

се она не врши вешањем него да се замени електричним ударом. Али пошто свет са сваким даном показује све више одвратности према смртној казни, онда би се могао, у место тога, затвор са употребом електрицитета узети, па помоћу та два средства казну таку удесити и осетном направити, како ће одговорита свима захтевима те да се злочинцу врати «жао за срамоту и да овај осети зле последице свога рђавог поступка. Лорд Бош и приметио је један пут, да би затвор са батинањем у извесним размацима времена, био млого осетнија казна него смртна казна. Али и ово би за цело човечанство била једна гнусна казна, док међу тим задавањем бола на Финији начин (електрицитетом) не би изазивало толику одвратност код осталог света, и била би једна непријатност и бол само за осуђенике. (пошто се тешко може сматрати задавање бола као главна цељ казе, то ицело ово мишљење тешко да би заооризи данашњи знаонпи казненог права).