Учитељ

чава радљивост, а то се радљввост опет | „потреби на онај рад — овде жватање — | који у нама изазива пријатност те тако се овде та пријатност за себе истроши, У | овој заједници или свези ових појава, по моме мишљењу, налази се најдубљи и нај- | важнији основ воље. Јер кад се при жватању, услед енергичких покрета, деси какав погрешан покрет, те усна иди језик дођу међу зубе, онда су последице од тога : у духовном погледу осећање бола, а у Физичком, ја рачунам, слабљење или поремећај нервне снаге, услед чега одмах · непосредно престаје активна нервна радљивост, која покреће уста и вилице. Тако ја углавноме замишљам вољу, али ипак никад баш потауно тако; јер допније, у зрелијим годинама, образује се уз то још и добијених читав један дебео слој веза између осећања и извесних специфич-= них покрета. Без једног таквог основа ја не видим никакве могућности, да се може почети намерно учење, ничега не налазим, што би могло дати какве важности нашам | покретима за осећања, која у нама владају | у извесном времену. Сем тога, ова карактерна и основна прта воље служи као једно средство за предупређивање, које је свакад готово да дејствује, и да наше стекнуте навике потисне. У сваком тренутку раздраганошћу и пријатним осећањем појачава се наша животна енергија, а међу тим болом — претпостављајући, да овај није жесток и да не узоуђује мно-

го — ова се енергија умањује и слаби Ако је то пријатно осећање изазивано у нама оном еувишном радљивошћу нашег организма , онда ће се та пријатност још више појачати, док у оном другом случају — кад бод или непријатност учини, те се животна енергија ослаби — снаге ће се умирати и престити да раде, те онда ће с тиме и бол престати, ако је њиховим радом стваран. Напрасан појав велике светлости у каком мрачном лабиринту и нехотице нас подстакне и ободри, и ако ми при томе нисмо прошли кроз ону Формалност, коју зовемо хотимично одлука („одлука воље“), дов, с друге опет стране, снаге нас и нетотице издаду и ми малакшемо, ако се налазимо на путу, који нас води у мрак, неизвесност у непознато те тако сама та природа организма нашег учини, ослабивши нам снаге, да даље у опасност или пеизвесност не залазимо. И све то изврши се пре него што ми имамо

"времена да размислимо о свему томе. Цео

је нам живот, ол почетка па до краја, испитивање, тумарање, грешење, пипкање и тражење путова, који ће нам казати да ово или оно, овако или онако радимо, и на послетку да о резултату размишљамо и да га оцењујемо. А општа тенденција закона, о коме је овде реч, јесте та, да вас одржи кад смо на добром путу, н да нам помогне, кад залутамо погрешним путем.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

РАД зЗЕБОРОВА

Рад ћупријског месног збора „учитељског | удружења“ од 1. Јануара. до 1. Јуља 1987. године.

4 уп. САСТАНАЕ

ДРЖАН 29. МАРТА 1887. тод.

На овоме је састанку Јов. Д. Јовановић,

учитељ из Ћуприје читао своју расправу: „ Реорганизиција српскит основн. шкоља“

и свршио је одељак: 1 Задатак и састав основнит шкоља. — Члан 1 до 8.

У прилог мишљења Јовановићевог највише су говорили: Јаношевић и Шрепловић, учитељи.

Збор је на овоме састанку једногласно усвојио мишљење:

ћ., Да се „Наука Хришћанска“ и „Оле-