Учитељ

| ЗАПИСНИК УЧИТЕЉСКОГ ВЕЋА СВИЈУ УЧИТЕЉА и УЧИТЕЉИЦА БЕОГРАДСКИХ оси, ШКОЛА

ћ

САСТАНАК У. 5. ФЕБРУАРА 1887.Г. У ТЕРАЗИЈСКОЈ осн. школи.

Председавао Д-р Никола Ј. Петровић, РЕФЕРЕНТ ЗА ОСН, НАСТАВУ

Бележили :

Димитрије Ј. Путниковић, | Мошо Пинто.

хе

ПОЧЕТАК У 3 ЧАСА по по ДНЕ.

(СВРШЕТАК).

Никола Мусулин слаже се у главноме с начином како га је председник изнео и

мисли да је подесан. Али што се тиче тога. да припрема буде целога 1 течаја, то му се чини да није добро, јер се после не би могло П. течаја постићи кодико треба. Сем тога, дете дође у школу с воЉом да учи, а овако би могло изгубити вољу за учењем. Он је мишљења, · да је много да се цео [. течај утроши само на припрему.

Председник потсећа на то како се и ми тешко одвикавамо навика, а код деце је то теже, и за то треба времена. Сем тога Дете има врло мало престава, а за 4 недеље се не може учинити ништа. Бојазан, да се неће моћи свршити све, неоснована је, јер ми идемо на то да скратимо тако, како ће се моћи.

ован Бољарић се слаже с тим да треба | водити разговор с децом. Да је то нужно | _# корисно, то се он уверио, пошто је и | |

глуво-нему децу поучавао. Он је почињао | да говори о деловима тела, оделу итд., _па је више успео. Он се слаже с тим да | се разговор води, али не целога [. течаја, | јер је то много и то би се могло извести | само онде где има учитељ један разред; | а где има више разреда било би тешко, | јер би тај разговор сметао и одводио пажњу | остадим разредима, |

Петар Шикетић наводи то, како један сељак има више слободе у говору, од нас, који смо се везали за писмено мишљење, па вели да је припрема и вежбање врло

потребно. Он је имао прилике да види,

како по неки ђак не уме да одговори по нешто, не за то, што није схватио, него што нема вештине у говору.

Он је за то да целог 1. течаја буде вежбање у говору, а тек Џ. течаја да се узме буквар. У том случају читанка би могла доћи тек у 2-ги разред. Он се дакле слаже с тим, само је тешкоћа та, како ће то све подесити за све школе.

Драг. Топлица мпсли да треба да остане ово, али не све овако исто. Слаже се с

тим, да целог 1. течаја буде вежбање у говору, а поред тога требало би да се:

деца и цртањем занимају. Књигу пак не морају имати тога течаја.

„Ф. Видаковић вели: Ови се слажемо у томе, да ово треба да остане, само је председник још предложио да ово буде целога 1. течаја. Он се слаже с тим, али нема, нужде да се одваја материјал за источне крајеве, него за те крајеве ваља одвојити пригравне разреде и за њих одредити нарочити материјал. Не слаже се с тим, да у први део уђе оно, што је председник

казао, него да то дође у други део, кад

се може и у читанци читати о томе. Први део треба да буде више као нека игра и за то је боље да остане овако, како је у

програму. Само по нешто може да се изо-

стави; и он је за то да се почне од онога што је деци најпознатије.

Председник одговара, Видаковићу па вели, да не стоји то да је име нешто најпознатије од чега се може лако поћи. На против деци су имена врло непозната, Јер некоме је име нпр. Драгутин, а зову га Дража, Борисава -— Борко итд. Даље и име родитеља непознато је деци, јер

ес ас 2 2 ас а