Учитељ

415

БЕ ЛОН НК Е

Испит и ревизорека оцена у једној основ · ној школи,

Беше 12-ти Јуни. У 9. сах. пре подне, пустих децу на одмор, а ја одох у собу да напишем једно писмо. На једаред неко

| | |

закуца јако на моја врата. Ја рекох: улази. |

Ђак уђе сав пребледео и једва изговори: |

Господине ! Ево га на капији онај господин што ђе нас да испитује Ја му изађох на сусрет. Поздрависмо се. Ревизор одма уђе у школу. У том стиже један доста ишчитан попа, а ту се деси и срески ћата, и још неви саљаци.

Испит одпоче. Деца су ово и оволико њих говорили из сва три разреда:

Читало шесторо. Из Хришћанске пауке петоро. Из рачуна четворо. Из Земљописа и Историје по двоје. Из Оловенског по двеје и то су питави у П р. оно, што се ту не чита. Највећу је пажњу био обратио господин на Оловенски, као да је испит у богословији.

Пошто се сврши читање словепско упита ме ревизор : јесте ли предавали песме народне! Ја му одговорих : јесам. А које — Предавао сам“ „Српску химну“ „Соко• лови моји тићи“ „У ранама на бојишту“ и

„Онамо, Онамо.“ — Опда и нису народне

песме биле у програму, по ја сам предавао. Ревизор зовну једног ђака к њему, па му рече: деде дете певај песму коју знаш, но немој од оних што ти је учитељ казивао. Ђак мало поћута, погледа у мене, поцрвене, побледе, па викпу што игда може: „О девојко убила те слана, како смеде преноћита сама,“ Поп се и Ћата мало променише у лицу, а сељацима изгледаше да је то моралпа песма па гледаху ђака са задовољством. Испева ђак три четири реда, а ја га погледах попреко и он прекиде певање.

Испит се сврши. Трајао је свега четрдесет и пет минути. Ревизор ми забележи оваку оцену: Успех је био добара из Оловенског приличан. Мени је било никако а деца су млога после плакала што нису готово ништа ни говорила.

Шта је мени друго било остало, но да се тешим речима грчког мудраца, Вајанта : „Несрећан је онај, ко несрећу не уме да сноси.“

Васа Голубовић, учитељ

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ

Код нас у Краљевини Србији постоји само један једини педагошки лист „Учитељ.“ А један једини педагошки лист пзлави код прекосавеке браће у Сомбору под именом „Школски лист“, а под уредништвом врлог г. Николе

ЋЂ. Вукићевића управитеља препарандије,

„Ш. лист“ је до сада излазио једанпут месечно, а од сад ће двареда, и стаје на годину само четири (4) динара, а на пола године 2 дин.

Претплату за Краљев. Орбију прима потписани, а лист ће сваки уредно

добијати што потписани јемчи.

Јован Бољарић, учитељ београдски на Теразијама.