Учитељ

414.

их

се тек посредно прво ствара. а друго отклања — то је све само проширена хотимична радња у немом обиму, А то проширење производимо је помоћу знања, о узроку и последици, о средствима и цељима, дакле помоћу разумевања и познавања спољњег света.

Још одавно разум је подељен на неколико различних Функција или облика у којима се он јавља, и то поједини облици назвати су способности, у које се рачуна : памћење, разум, расуђивање илв мишљење и уображење представа ит, д. Но ове по-

| | | | | | | |

једине способности пису никако из основа |

одвојени процеси, него су само различни облици рада, у коме се показује наш разум. Ми немамо нокаквог памћења, које би било из темеља пешто различно и одвојено

од разума или уображења. КласиФикадијом |

оваком чини се она погрешка, која се у Логици зове „укрсна подела.“ У самој истини снате разума могу се по својој основној разлици овако поделити: |.) моћ разликовања — а то је опажање, осећање или свест о разлици између утисака; 2.) сљичност — а то је примета, осећање или свест о једнакоме код добијених утисака, и 8.) памћење пли способност сећања. Ове су три Функције, па ма колико оне биле у нашим духовним радњама испреплетане и помешане једна с другом, впак потпуно одвојене особине, и сваки је темељ на коме се друга грађевина зида. И ова је последња, анализа дуговних снага те с тога овај број њихов нити се може умножити ни ва мање свести; јер кад би се дух на мање снаге поделио, онда се неби могли сви духовни појави објаснити, а ако би се узело више, било би са свим излишно. Поделом наведеном обухваћен је разум, цео целцит разум, и ништа више цего разум.

Ми ћемо сад ове поједине свате разума -претрести редом.

1. Моћ разликовања. Ово је, као што см видели напред, закон релативности или промене утиска примењен па разум. Кад какво ново нервно утврђење или надражај почне, или се надржај који већ постоји појача или ослаби, онда дух наш постане

-ју познатих језика.

_____>=-=>бруче-==——— ТТ тттттт=

живљи, и ако смо ми свесни тога, онда ће се у нашој свести извршити нека, промена. Лако се може доказати, да је моћ разликовања први почетак нашег умног развитка. Кад бисмо били неосетљиви према променама ладноће и топлоте, онда нам никако не би било могуће да познамо појаве топлоте. Ако светлосне промене не остављају никаква утиска у нама, онда смо ми другим речима слепи. Кад можемо да разл!кујемо и најситније нијансе у бојама, то значи да је наш ум у погледу боја јако розвијен. Ако један човек више зна него његова околина, онда то зрачи да он примећује млоге разлике, које други људи из његове околине не примећују. Банкери и у опште људи, који више раде с новцем, пре ће познати лажан новац, него други који човек. Значи они први оштрије и випе примећују, виде, разлике, које остала и нокако не примете.

Сад да видимо Ффизчку основу овога Факта,. Кад посмотримо огроман обим и количину разлика сваке врсте, које ми можемо да приметимо — а те разлике изгледају нам као безбројне постепености наше свести, које одговарају разноврсности самих појава којима треба додати још и раздике, које ми примећујемо у душевним узбуђењима пи унутрашњем нашем животу онда почињемо увиђати: да за то мора имати неки врло опширан и сложен апарат. Узмимо неко од наших чула, на пример вид, па погледајмо само све различите слутње светлости између потајног мрака и највеће супчане светлости, које ми можемо ла разликујемо. Па ако уз то узмемо боје и њихове различне степене, које ми можемо разликовати, онда видино врло волики број разлика само овде у бојама. Један човек, који пма велике способности за б0оје, оно ће стотинама разлика у њима приметити, Исто је тако и за утиске слуха. Један музичар може по висини разликовати можда неколико стотина топова. Па, тако је и у погледу артикудованог говора. Наше разликовање артикулованих гла-

сова нде упоредо са свима азбукама сви(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).