Учитељ

|: 1

„СВЕСНО ПОШТЕЊЕ“

Ево ме у друштву образованих људи,

који ми говоре о свесном поштењу.!.....

А ко сам ја, шта сам ја“ — „Обичан човек“ — веле једни. „Прост човек“ додају други. „Грмаљ“ — веле трећи..... И ако сам ја доиста све то, да ли могу бити поштен, и да ли моје поштење вреди толико колико и поштење необична, образована и узвишена човека. '..... Ето око питање има да се реши сада. Шта значи „свесно поштење“ % Писац ових редова не зна да одговори на ово питање, јер га јако збуњује помисао да има и „несвесног поштења,“ Место да сам одговара, пустиће Философе да они беседе. Философи веле да има свесног и несвесног поштења. Свесно је поттење, веле, онда, кад је човек убеђен да је добро оно што он чини; а несвесно је онда, кад он чини добра дела по некој навици, тако рећи нехотице. Дакле, у свесном поштењу влада разум, 5 у несвесном поштењу нема разума. Ето, приморани смо сада да говоримо о разуму. Шта је то разум“ — На ово пштање Философи одговориће нам: разум је поимање свега онога. што постоји онако, како Фактички постоји. Па, лепо: шта фактички постоји у овоме свету # — Ми одговарамо: све што постоји: и лаж и истина, и добро и вдо, и лепо и рђаво, и пријатно и одвратно, и праведно и неправедно, и т,д. ит. Д. Зар није разум кад се разуме лат онако како постоји“ Зар није разум кад се разуме истина онако како постоји ' Зар није разум кад се добро разуме онако како постоји% Зар није разум кад се зло разуме онако како

постоји # Зар није разум — итд. итд. Џа шта ћемо сада да узмемо за главно, за разум разума — Одговор је: како ко зна. И, доиста, на основу тога „како ко зна“ поникле су разне теорије. Једноме равум вели: „Цељ оправдава средства“ ; другоме разум вели : „Гледај себе самога“; трећем: „Чини добра другоме“; итд. И кад се све то ради на основу разума, онда се стварају веома шарени морални принципи, јер тако мора бити кад се хоће „свесно поштење“.

Ево нам једног „свесно поштенога“ човека. Рецимо да сам ја тај човек.

1. Ја сам социјалиста. Мени долази просијак да му уделим коју пару, а ја, као човек „свесно поштен“, овако размишљам :

Моје је начело да нема сиротиње. Ако ми делимо сиротињи, она ће се користити нашим милосрђем, одаваће се све више просијачењу и неће радити. Социјалистама је у принципу: да организују радничка друштва; да сваки ради по способности, а да се сваком даје по потреби; да је свави радник овигуран и т. д. — Зар све ово није лепо, и разумно Зар није поштено уништавати сиротињу на тако радикалан. начин ',.. Све је то и лепо, и разумно, и „свесно поштено“, само кад би онај, који проси, могао чекати без хлеба да

му осване тај срећни дан. — Ето вам у овом примеру „свесног поштења“.

8. Ја сам на обали реке п гледам како се човек дави. Питам самога себе: да ли да помогнем овом човеку Ако сам „свесно поштен“ човек, ја морам претходно упитати разум. И шта ми вели рузум“ — Он ме овако пита: