Учитељ

+ Јеси ли ти сигуран да ћеш спасти овога | уоралног осећања, онако као што ради

човека и да се нећеш сам утопити ' Ако прост човек кад чини другоме добра. се ти удавиш, а. човека спасеш, тиме није

ништа добијено. Ако се обопца удавите, још веће зло. Сем тога, ти имаш и жену и децу, а он је може бити сам. — И шта решава разум“ — „Шта ти се тиче“

3. Ја сам члан политичке партије. Без сваког размишљања моја је дужност да гласам за онога, кога партија истакне. Али ја сам човек од разума, а шта ми вели разум" — Ако гласам за Н.... могу бити гоњен, премештен у најгоре место, истеран из службе, п т. д. Зар је баш стало до твога гласа“ Ако си ти један, онда боље да нема ни тебе једнога. — На крају крајева изилави ово: Свакога разум оправда, а противна партија продужује зло и даље.

Ето тако је од прилике „свесно поштење“. А које би било „несвесно поштење“

Поштење је само по себи разум. „уби ближњег свог као себе самог“ и „Не чини другоме оно што ниси рад да теби други чини“ — то су главни принципи у моралу, у којима разум већ постоји и који не траже даљег разума. Сваки даљи разум штетан је, јер може "само да изопачи поштење, Може бити речи само о могућности да се учини поштено дело, а никако о свесном и несвесном поштењу. Ми немамо посла с несвесним људима. Какав је то разум Који би ме " оправдао, што нисам учинио добра другоме онда, кад сам могао учинити! Који је тај необразовани човек, који чини другоме добра бев осећања % И кад је ту осећање, шта ће вам разум % Осећање је извор поштењу, а никако разум, јер поштења је било и онда, кад је било врло мало разума.

Мени се више допада „несвесно поштење“, јер ми је оно доказ да човек има осећања, да је прожман алтруизмом

“. Септембра 1887 год. Београд“ Ко.

По свој прилици то би било поштење Христово, Хусово, Савонаролино и 1. Д. Ови људи нису питали разум, тај епе- | кулативни инструмент у моралном систему. Они су радили под импулсом свог

ослања

ДР У о БАЈ ЊЕ, 4 6 · од јр. ЂЕНА

_прЕВЕО Метар Марковић

Ре

(ПРОДУЖЕЊЕ).

Сад ако узмемо, а то је по претход- | или према нарочитим органима и нервима, ном са свим умесно, да сваки нови утисав | кроз које надражај пролази. Утисак, који производи неку промену надражаја или | добијамо кроз око, ми јасно разликујемо узбуђења у нервима — и то како углав- | од утисака, које добијамо кроз уво. Пре"ном каналу, којим утисак иде, тако и у | лаз од видних утисака ка утисцима слуха, споредним огранцима — онда долазимо на | приметан је, и образује једну нову Фазу мисао, да свест можемо двојако разлико- | свести. Исто тако је и код укуса, мириса вати. Прво, према улазу утиска (надражаја), | и пипања; свуда ми разликујемо и одва-

ЛЕ