Учитељ

А

•Ф

јамо утиске, које добијамо кроз једно од |

ових чула, од утисака осталих чула, Оваког чула утисак има неке своје карактерне особине, по којима га разликујемо од утисака других чула, па ма колико иначе били равлични утисци, који спадају у 06ласт једног чула, Никад ми, нпр. нећемо укус узети као неку боју, нити обратно. Па не само то. Код виших чула свест је различна и према делу (месту) чулног органа, које је надражено. (Познато је, да ми најјасније видимо предмете, кад светлост од њих пада баш у средину жуте пеге на мрежици, и да се нејасније види што год даље од овог видног центра пада светлост, и на послетку да ми баш ништа, не видимо, кад нам светлост падне само на оно место, где видни нерв улази и почиње се гранати по мрежици, које се с тога и

зове слепо место. Преводилац). И кад не.

би било овако, кад ми небисмо разликовали из сваке чулне области утиске, онда би се налазили у оном стању, за које се пословичњи вели: не зна ни које му је левица ни које десница.

Друго. Без сваке сумње, свест је различна према енергији или другој какој особини утиска, који упливише на исти орган или исти део једног органа или исте нерве. Ако је утисак — па ма на које чузло утицао или ма преко кога органа и нерва долазио — јачи, онда мора бити и свест о њему јача. Ово је Факат, који се никаком теориојм не може поколебати. Јер, кад је надражај јачи, онда ће произвести јачу струју у нервима, кров које иде; а променом јачине ове нервне струје производи се промена свести. Но код чула ми имамо и квалитативне разлике у приметама, и ово нам је већ теже објаснити. Наше садање звање још нам не дозвољава да тачно одредимо промене надражаја у видним нервима, које се производе црвеном, жутом и плавом светлошћу, нити да поуздано кажемо како се шири после тај надражај. Узимато је, да, за примитивне или основне, боје има и нарочитих нерваних влакана. На тај се начин, истина, у неколико смањује тешкоћа самог објаш-

њења и своде се разлдични облици рада на просте разлике у јачини или степену.

Обадве ове околности — што разли"чни нерви доносе разне утиске које ми разликујемо, и што се променом јачине надражаја п свест мења — ми можемо сматрати као примитивне облике промене свести. Али у многобројним комбинацијама ових простих елемената ми видимо Физичке пратиоце наше увек променљиве свести. Оастављањем различних надражаја у различним нервима и у различној јачини неопходно би се морала произвести сложена и модифицирана свест. Толико о мо ћи разликовања.

П. Сад разгледајмо мало еличност или једнакост. Сем оних надражаја, које производи у нама различпост иди промена, долазе у дух још и надражаји једнакости у раздици. Ако смо добили неку примету на пр. о црвенилу, па после извесног времена при расматрању другог каквог предмета или појаве опет нам изађе црвено пред очи, онда ће одмах у нама постати осећање распознавања или познатог — прво искуство ту ће нам пасти на ум заједно с осећањем познанства или једнакости. Ово је осећање или свест о сличноме или једнакоме; и ово је једна врло важна основа, разума. Моћ разликовања н једнакости обухватају све оно, што ми зовемо знањем. Познати неки предмет, на пр., једно дрво, то значи разликовати га од свију осталих друкчијих предмета и идентиФицирати га, са свима једнаким предметима. А проширити знање о дрвету, то значи запазити више разлика и сличности између дрвета, и других предмета, или другим речима, значи, проширити наше примећавање разлика, и сличности на њему. С друге опет стране сличност је један врло важан Фактор за репродудирање нашег прошлог искуства. и способности; она проширује помоћне изворе за памћење. Погдавито помоћу ње „ми се уздижемо до најведријег неба проналазака“ При сваком погледу ма каквог предмета ми се увек опомињемо других предмета сличног рода. При погледу неке цркве нама одмах падају на ум друге др-