Учитељ

495

органских услова п непрекидну свезу с истима ' Радња мозга, као и радња стомака, мишица и органа чула, није подједнака у свима добима узраста. Отуда јасно следује, да је за предупређење озбиљних поремећаја у отправљању органа, неопходно умерити храњење, дражење и вежбање, које одговара стању тих апарата. Но зар су о томе мислили при васпитању мозга • Последице те капиталне погрешке очевидне су. Ко није био изненађен, ма како навикнут да посматра, оном етрахотом умних недостатака, који се непрестано наплазе чак и код људи који се баве науком, као: наклоност сујеверју, омашке у логици, презирање рационалног истраживања, најфантастичкије утопије, претерано частољубље, романтичко трабуњање и меланхолија — једном чечју цео низ интелектуално - наравствених конфузија, које ми трпимо само по сили навике и, можда, личног к њима расположења. "

Нема сумње, да један од узрока ове: бескрајне, тако рећи душевне ворке,

лежи у наслеђу, у самим недостацима.

састава, али други џ несравњено већи |

зависи од потрешних метода првобитног васпитања , од превременог напрезања мозга , љење. И ако се лекар при испитивању хроничне какве болести, интересује младошћу пацијента, његовим детињством, _ стањем родитеља и удаљених предака,

и у далекој прошлости проналави корен зла — то вар ми, имајући посла с тлупим и умно развраћеним човеком, нисмо у праву да зашштамо 0 његовом детињству, те да сазнамо: какви су били његови први упечаци, његово 8а-

нимање и казне, и шта је у први мах шкоће,

којим приморавају младо поко-.

изазвало у њему злобу, побудило одвратност ' Сви ови Фактори надомећу се наслећу, које лежи у основи нашег мозга, и дају вид томе органу онако ето, као што покрети дају нашим мишицама и костима њихову последњу форму и обим, И све то ми морамо методички култивисати.

Шрво питање Физиолошке педагогије јесте — опредељење узраста у коме треба подвргавати дете Функционалној кудтури (т.ј. вежбању појединих органа). Дуготрајна посматрања, и општи уверили су ме, да су опште-усвојена у овом односу правила превремена и не мају никаквог паметног основа. Ја сам убеђен, да све оно, чиме се дсте може обогатити у апстрактним знањима у међувремену од 6—14 год., може то исто, а бев опасности за свој организам, лако усвојити у узрасту од 12—14 тод., и при томе глава га неће побољевати, дете неће осећати одвратност ко наукама и ка свему што с њима стоји у свези, а у свом телесном развићу задобиће нагомилане силе, које ће га штитити од штетних утицаја.

У овом периоду детињства дуги часови седења у школи потпомажу само изопачавање и кварење мозга, присиљавајући га на застој. Сума кориснога рада, који дете може извршити у времену од 2 сах., врло је мала, а све остало време пролаза му у задобијању

„рђавих навика.

самих предмета 06они морају бити

Што се тиче новног обучавања,

строго ограничени стварима конкрет-

ним , објективним. Међу тим, сад су

се се у самом почетку умног развића,

као навлаш, свупиле све могуће те-

које тбжб да претворе умни 29%