Учитељ

су мисли често тако моћне, да ми по некад поновимо само дело, сам рад, ако смо та раније радили, те су тако чврсто везане мисли с покретима. И шта бива тур Све оне разноврсне нервне везе, које су првобитним надржајем узбуђене и створене, сад се потпуно опет надраже, п ако тог првобитног спољнег надржаја нема да сад упдивише, Јаким сећањем на какав пријатан укус, изазивају се на лицу исте црте исти израз лица, који се изазива истинским укусом. Сем тога, доказана је ствар да се дуготрајном представом јаке светлости замори видни нерв-') А што је једна мисао

1) Из овога схваћања Физичке основе разума излазе (као што мени изгледа) врло зпачајне копзеквепције. Из тога излази она наклоност самих мисли да пређу у истинитост — у само дејо. Тако, кад неко живо уобрази да туче пекога, онда често с тиме иде бал истински покрет, и човеку је по некад тешко да се Од тога уздржи, пошто је већ живо замисли) тај акт. Али у овим приликама, узбуђење у нервима саразмерпо је слабије но кад се то истински ради, и иосле ту долази јак уплив истинских околности, у којима се човек налази кад то замишља, те с тога оваке мисли ретко прелазе у дело у будчом стању и под обичним околностима. Али све прилике, које појачавају саму мисао или другим речима нервано узбуђење, илп које притисак истинских оксаности умањују, потпомажу да се мисао може слободно кретати и у дело прећи. Месмеристички је сам један екстремни случај овога. Мисли, које ова-

ког болесника испуњавају потпупо одређују ње-

гово понашање.

Ни један Факат, који се тиче човековог састава, не показују тако олипљиво свезу разума с первном системом, с покретним органима и чулима, као што то доказује баш овај. Овди се огледа та веза у највећој потпуности и нераздвојности. Овим се принципом допуњује закоп о вољи, јер ово је, као што се из претходног види, надразкај или подстицај на сам рад, и то надражај, који стоји изнад примерпих и правих мотиза воље (задовољство и бол), и који пас често заведе да радимо противу својих рођених интереса, који нам налажу да тежимо за пријатним, а да откљлањамо непрајатно.

У последње време врло се опширно претре-_

сао овај принцип у сложенијем облику а Под именом «Моћ уображења па тело», где св доказује, да саме мисли («идеје») могу у ориги-

слабија кад се понови у сећању, него што је први пут била кад је произведена, то, као што смо видели, долази отуда, што је сад и снага слабија која изазива нервно узбуђење у мозгу, па је, наравно, због слабијег узбуђења или покрета којим се мисао изазива, п сама она слабија. Врло се ретко дешава, да је сећањем обновљено узбуђење исто онако јако, Бао што је било први пут, кад је спољни надражај дејствовао. Сад да кажем нешто о самом механизму памћења.

За сваки акт памћења, за сваку представу, коју запамтимо, за свако покретање при вршењу извесног посла, за сваку навику и успомену, за сваки ланац мли низ представа има у мозгу нарочито груписање или координација примета („осећаја“) и покрета : и то грусисање ствара се помоћу специјалног образовања веза измећу појединиг ћелија.

Кад ја, нпр., написану реч прочитам и јасно изговорим, онда се ту заједнички надражи и ради више група, јер да се прочитана реч изговори, треба читав низ исвесних груписања или свеза у узбуђењима нерава и центрима ока са узбуђењима моторских нерава, који иду у груди, грлом уста. И ова груписиња или свезивања 10стају помоћу извесног образовања и на особитам, за то подесним, ћедијским раскреницама. Разлози, који нам дозвољавају, да ово тврдимо ово су: ,

Пре свега ми њиме само исказујемо начин и особину мождане радње, која му је

_ наду произвести здраве и болесле промене. Ми-

слећи живо на руку, променимо локални крвоток, и трајним и пажљивим мишљењем на извесно место, ми можемо отклонити па том месту болеслос тање, неправилан рад или приток крви, која ће учинити ненормалне измене. Предлагано је, да св овај необичан уплив примени у медицини и доиста има велике вредности, да се границе и услови ове појаве и љене примене за лечење најозбиљније проуче. Ово је Дарвин врло срећно употребио за објашњење : за што човек поцрвени под упливом мисли и у опште духовним подстицајем.

ми тиме