Учитељ

5

КРАТЕА ТАОГОРТАЈ А Ре До ЗА ШЕОЛСЕУ ОМЛАДИНУ

НАПИСАО КМ. Р. доРНОВ ПРЕВОДИ

Дим. 6. Јовановић ПРОФЕСОР,

НАСТАВАК

20. Владислав Т-ви и Собјеслав 1-ви.

По Светоплуковој смрти поново хтеде да се врати на престо Боривој П-ги, али нањ' доведе цар Хенрих Владислава. Владислав пође у Регензбург к цару, Боривој користи се тиме, зљузе Праг и прихвати се владе. Владислав се у скоро поврати и настаде грађански рат, у коме он победи. Цар Хенрих дозва обојицу у Рокицан, чешки престо досуди Владиславу, Боривоја окована посла у немачку тврђаву Хамерштајн. После неког времена помирише се Владислав и Боривој, који последњи беше пуштен из тавнице. Племенити Владислав позва га да му помаже у владавини. Две и по године живели су мирно, после се опет посвађаше. Боривоје побеже у Маџарску и умре (1124), а ускоро после њега и Владислав. Оставио је три сина: Бладислава Дјеполта и Хенрига. Сад ступи на владу Собјеслав Т-ви, четврти син Вратислављев. По праву требало је да дође Отон са називом Црни, брат Светоплуков, као најстарији Премислављевић. Он је и потражио од немачког цара помоћ, који му је драговољно даде. У Хумцу на саксонској граници сукоби се чешка војска са војском немачком коју вођаху Лотар п Отон. Чеси славно победише: Отон Црни и много немачких ритера погинуше у борби. Лотар мораде да. се мири (1126). У спомен победе би подигнут на Рипу храм св. Ђурђу. За даље владе Собјеслављеве Чешка беше на миру, трговина, рађевина, и земљорадња унапредише се. Као одбрану земље, Собјеслав подиже многе градове,

сазида цркве и школе. Умр'о је 1140 г. оста-

вивши два сина: Собјеслава и Већислава.

21 Међусобице Премислављевића.

После Собјеслава, Г-ог владао је Владислав П-ти, коме даде немачки цар Фридриг Барбароса краљевску круну за то, што га је у ратовима помагао верно. Краљ Владислав још за живота уступи владу своме сину Фридрижу. Због тога јавише се међу Премислављевићима спорови, у које се умеша и цар Фридрих, поставивши за кнеза Собјесљава 11-ог. У Немачкој мотао је он да ослаби највеће кнежине (Ба-

"варску и Саксонску) поделивши их на мање

делове, које доведе под своју власт, а осло-= бодио је и владике испод кнежевске владе.

То је спремао и чешкој краљавини. Хтео је да од ње отргне Моравску и поставио за обласног управника Отона, само лакше после да влада и над чешким кнезом и над моравским обласним управником. Намеру није постигао, јер се Отон покори чешком владаоцу. Цар није марио за Чешку, и давао је час овоме час ономе кнезу. Владаоци су се непрестано прогањали и то је тако трајало до 1197. За време тих невоља владали су у Чешкој наследни кнежеви : поменути Собјеслав Г-ги, Фридриг, Конрад, Отон, Већислав Т1-ги (тј. | владика Хенрих Бретислав, коме хтеде да отме кнежевеку земаљску власт и да га поставити за свештеника по начину немачких владика, Хенрих У[-ти.) и Владислав 11-г=4, који беше последњи чешки владалац са кнежељским називом. После њега сви се називаху Лраљевима.