Учитељ

Иза Владислава дође на владу краљ Премислав Отокар Т-ви. Он је издао закон, по коме је требало чешког краља да наследи најстарији син, а не најстарији из породице Премислављеве, што пре тога

беше узрок многим завадама. да живота.

је крунисао сина Бећислава 1-ог. (1280). "22. Већислав Т-ви.

да Већислава [-ог пођоше Татари из Азије у Јевропу. Опленише Русију, Пољску и Угарску, Већислав бојећи се да Татари не олустоше Моравеслу и Чешку, послао је у Моравску јуначнога Јарослава Штеренберга са 8060 војника. У Чешкој је опет скупио још војске, и заповедио да, се у пограничним шумама начине заседе, како би Чехе одбранио, кад би Татари одржали победу у Моравској, и на Чешку хтели напасти. Јарослав оде у Моравску и придруживши својој војсци још 4000 Мораваца, затвори се у граду Оломуцу, и

ту јуначки одбијаше нападаје Татара, и |

најзад у згодној прилици нападе их, савршено разби, многе поубија, остале прогна из земље. Тако су одважни Чебви и Моравци спасли целу Јевропу љута непријатеља, (1241). Краљ Већислав добијао је многобројне руде, и с тога је позвао многе рударе и занатлије немачке, којима је уделио разнолике повластице. Ради тога омрзнуше га многи чешки племићи, пе хтедоше га више слушати и изабраше за, краља његовог сина Премислава Отокара, који примора оца да се одрече престола. Папа Иноћентије ТУ-ти противљаше се томе, те се многи од противничке господе поново покорише. Краљевић би затворен у Тирови, а коловођама буне главе одсе-= сене (1249). -

28. Премислав Отокар 1-ги.

После Већислава отпоче краљевати ње-

гов син Премислав Отокар Т1-и (1258.). Аустријанци га још за очера живота изабраше за војводу, Штајерска му се доб__ ровољно предаде; Корушку и Крањску доби као наслеђе. Господовао је дакле над

Чешком, Моравском, Аустријом, Штајерском, Корушком и Крањском. За његове владе западни Хришћани предузеше крсташке војне против Шруса на Балтичком

мору. Томе походу придружи се н ЛПре-

мислав Отокар ЛП-ги, и славно победу многобошце. Тада су многи пољски и шлески племићи, шта више и талијански градови пришли под његову заштиту. Био је славан владалац, непријатељи су га звали овељезним, а чеси златним краљем. Своје. поданике, Чехе и Немце, подједнако је волео, судио право: великима и малима. Чешку је поделио на мање жупе и свакој жупи поставио традоначелнике. Погранично градоначелници беху под прашким и сви судови под прашким судом. У том суду беше краљ са дванаест кметова, најмудрајих из целе земље. Тако је исто

· Премислав Отокар П-ги завео и баштинске

књиге, у које уппсиваху имања, права и п9властице појединих породица. Он је оснажио грађански сталеж, давши му многа права и повластице; сељаке је ослободио кулука.

У то доба у Немачкој беху велики нереди. да цара беше изабран Рудолф Хабзбуршки. Њад га Отокар не хтеде признати за пара, што небеше позван, џа ни пуштен као изборник, изроди се рат, који се сврши тиме што Отокар уступи цару Рудолфу Аустрију, штајерску, Корушку и Крањеску. Године 1278. опет илану између њих борба. Ратовали су на Моравском пољу месту аустријском и победа се већ клонили Чешкој страни, кад чешки војвода Милота из Дедице издаде Премислава Отокара и срамно побегне са својим људима. Уверив ши се о томе злочину Отокар се са већом одважношћу пуста у борбу. Под њим паде коњ, и он обезоружан и без икаквог уважења копљем је прободен, одело су му свуклии мртвоме се телу ругади. Тако је погинуо овај славни краљ пздајом евојих поданика у Врбавцу, у Доњој Аустрији (1278). Малоту је Рудолф поставио за управника Моравске, коју је награду, уживао за учињену

издају само пет година. (свешићЕ СЕ).

и ни Ср завета