Учитељ

1215 РЕМВТА ЗТАЈ Е;

У МЛАВСКОМ И МОРАВСКОМ СРЕЗУ

(СВРШЕТАК).

Пољска привреда се данас предаје само у вишој осповној и продужној школи, и то чисто теориски; н о какој збиљској Привреди у основној шкоди не треба ни говорити. Читаоци су видели, да сам ја од 40 школа имао само једну вишу основну школу са 22 ђака и три продужне са 41 ђаком то је веома незнатан број према целом броју ђака у оба среза који пзнови 1742.

Познавање природе је најжалосније. Место да се траже предмети у природи и појаве у њој, па да се посматрају и памте, тумаче и проучавају очигледно, данас има само један предмет више за учење напамет.

Место да се траже биљке и животиње по околини, и минерали, то јест, да се почне од познатих, па да се иде непозна тима и даљима, деца све то скоро не виде, но уче по чувењу. Место све то, што науче и запамте, сами да запишу, понављања ради, и више реда ради, она данас већином то готово уче напамет онако исто, као некада „Општа Знања“ и „Катихизис.“ Од Физике и Кемије готово и немате ништа, а требало би што више, јер је ово механично (Физикално и Кемиско) објашњавање појава најмоћније срество за. самообразовање и требљење сујеверица.

Познавање Света и „Домовине још се неједнако схвата. Томе је криво прво њего· во нетачно име, јер ваља да се зове: Познавање Места и Околине. Друго, шири_ на његова значења. Млоги наставници нису начисто с тим шта да „упознају,“ шта да се учи у овоме предмету. Млоги иду чак у небеса и окретање Земље око Сунца, и тачно објашњују деци постање дана и годишњих времена. Други се опет задовоље с најближим поточићем и оним што роди ту. Оно је прво сувшше тироко, ово је друго сувише уско гледиште. Ниједно није коректно. Познавање места, околине, домовине и целога света ваља да почне од

_ једне тачке, од оне где је ко, па да с

шири у све стране, као оно зраци од свеће или лампе. Па пошто овако поступање

· убрзо пресретне доле Земља а горе безгра-

нична просторија небесна, то се оно проЛужи у страну, на све стране, у кругу, по површини земљиној. А шта има на њој да се изучава, то је већ свима познато. Ваља само узети ово проучавање шире и припродније, по што чине обични Земљописи. Млоги наставници читају Земљопис на мапи. На мапи се само учи, да се боље запамти, али кад се запамти, онда ваља, да се казује напамет. Мапе дакле могу стајати о испиту у школи само параде ради или гостију ради, а никако да деца, „траже“ на њој оно што се питају. Долазимо на Рачун. Мислио би човек да с овим предметом најбоље стоји по школама, пошто је он сразмерно најбоље обрађен у литератури. Тако сами ја мислио, судећи по литератури. Но у ствари није тако. У предавању Рачуна има, исто толико мана као и у другим предметима.

Негде превлађује стари правац: механи-

чно писмено рачунање помоћу „таблица,, и ту је веома слабо усмено, рачунање логично, с памећу, с разумевањем суштине рачунске и решавањем или израчунавањем напамет. Негде опет превлађује усмено, а писмено је рачунање толико необрађено, да деца и у старијим разредима нису кадра да изврше једно дељење или мложење с разлогом и без погрешке. Негде се у усменоме рачунању рачуна само с округлим цитрама. С разломцима се не

_ рачуна готово нигде. Подели се 15 динара,

5)

са 4 сваком дође под и 8 претичу, па се никака брига даље не води да се и ово подељи; но се просто каже: „сваком по д и 3 претиче.“ А зашто да претичер У појму дељења не лежи да претиче, но да право поделе све, да сваком дође подјед-

" нако. Говори се: да се „претворе“ динари

у