Учитељ

лепо објаснио Физиолошке основе овог губитка вида.

Остављајући за сад опширно питање о осветљењу, ја ћу само навести Треља, који долази од тог закључка, да услед хрђавог осветљења , деца губе или не добијају прави појам о Форми и облику предмбта.

Друго не мање важно питање јесте тигијена слута (ува), на коју се канда не обраћа пажња. Право васпитање мора подржавати хармонију свију наших чула, свију органа. Кб су, ако не учитељи, дужни учити децу, да добро чувају своје очи и да избегавају погрешне звуке (ноте). Довољно је само сетити се оног ужасног крештања, које се чује за време каквог весеља (рекреација), па да можемо судити у каквом се стању налази ово питање. И велики број запаљења чула има свој постанав у неваспитавању гласа.

Мени би требало сад још рећи о неопходности васпитања пипања, мириса, — једном речју васпитања свију чула која су тако изванредно развијена код глувонемих и слепих. Но то ћу за сада оставита. Али на завршетку не могу а да не споменем ону страшну смртност , умирање, која влада у нашим школама. Мени су говорили, да је у отклањању узрока смртности примећен већ извесни напредак; но, и ако би се могло томе поверовати, огроман број грубих погрешака васпитача, које сам ја изнео, нагони ме да сумњам у истинитост тих уверавања. Ја не знам каквим се идвалом задовољавају они, који говоре о прогресу наше школе % Ја пак лично тврдим, да су, при садашњем стању ствари, неопходне строге и коре-

—раљарубауе—

нате реформе у свему, а нарочито у карактеру и природи наше школе, Ето где ми морамо тражити семе корупције (квареж) , која плави наше друштво. Груби разговори и манире, цинизам, осорљивост у саобраћају наших колега мећу собом — све то има свој зачетак у школи, у недостатку моралног васпитања ван прописа религаских. Треба обраћати на школе већу пажњу; оне се морају ослањати на Философске основе. Морал школе, колегија, касарна, и газда (мајстора) — то је морал дру-

штва ! Поставив једном за цељ васпи-

тавати људска покољења, никада не треба губити из вида, да сва наша чула нису ништа друго, до путеви којима се спроводе у мозак позитивна знања.

Мисли, које су овде изложене, није их писац сад прави пут исказао. Радња његова датира се још од 1859 годи-

не, после чега је он не један пути

стављао своје Февздегађа на суд друштвеног мњења. Одобравања, која је наилазио код људи искрено оданих послу васпитања, код лекара и оних матбра, које су саме васпитавале своју децу, нагоне га да искаже укратко основе Физиолошке педагогије. Његове мисли и убеђења напомињу нам мисли Русо-а и Пестелоција, које су доста тамно исказане. На несрећу нема такве јавне школе, где би се ове доктрине

могле применити, ма да би их цео свет рачунао истинитим и добрим. Иетина, неке су реформе већ чињене у смислу неких захтева школске хигијене, јављала су се побољшања у начинима предавања, али саме суштине оне се нису ни дотакле: сва система нашег школовања остала је непромењена, стара.

М_ МШ

те

4ка а ка а