Учитељ

472

ратничким походима у Француској, Немачкој, Пруској, Пољској, Аустрији. Угарској и Итадији. У Чешку долазио је само онда кад му је требало новаца и одлазио, чим их је добио. Владавину над“ њоме обично је поверавао туђинцима, и због тога се родише велики нереди. У походу против многобожачких Џруса забоди га око због хладноће и изгуби га пепаметним лечењем. Доцније ослепи са свим. Краљевини Чешкој придружио је Лужицу и Шлезију. Годипе 1346. похитао је слепи краљ Јован на помоћ свом пријатељу Фиљитшу Француском краљу, да му помогне у борби против инглеског краља Едварда, који му

хтеде отети престо и у бици код Креспија погине (20. Авг. 1346).

27. Карло ТУ-те.

После краља Јована дође његов син Карло 1У-ти, кога је народ највише волео од свих Чешких краљева. Тек што се крунисао на краљевство, потврдио по старо-

_ давном начину права и повластице господи чешкој и моравској'). Тако исто изабран је био за немачког цара, и там достојанством користовао се, да појача и рашири права, Чешке краљевине. Основао је велику школу или универзитет у Прагу (1349), да не би Чеси, жудећи за науком, тражили милостињу у туђини.)

Како је на универзитет позвао најспремније учитеље из целе Јевропе, младе је у великом броју долазила у Шраг из разних крајева. То је утицало на напредак, и земља јако оживи. Кад је Карло изабрао Праг за своју престоницу, посланици из целе Јевропе долазили су овамо на двор царски, као и многи ђаци и трговци, те

ју) Главпија од тих права беху: да највишим земаљским пословима управљају рођени Чеси; дасе ни од кога но тражи вршење војне службе, осем по унутрашњости Чешке; да се парочити терети без сазива скупштине не расписују.

2) По начину париског универзитета па коме је у маадости учио, поделио је прашки на четири одељка или Факултета: богословски, праввички, лекарски и ФИЛОСОФСЕН,

је прашко грађанство тако нарасло, да не могаше остати у доондашњој вароши, и с тога Карло основа „Ново место,“ коме је сам обележао улице, које се и сада одликују правом линијом.

У Џрагу преко Влтаве сазидао је Карло камени мост, место доондашњег дрвеног, који и сад спаја тако звано „Старо место“ и „Малу страну.“ Тако исто обновио је у већем размеру храм Св. Влта и подигао цркве: Св. Богородици, и Св. Хенриху, пи на Емаусу, гдеје довео монахе са словенском богослужбом и даровао их рукописним јеванђељем, што га је писао ев. Прокош даље још красни Карлов храм са највећим кубетом у Прагу.

Кад је настала у Чешкој (год. 1361) голема глад, Карло је заповедио да се подигне гладан или зупчасти зид, на Пе-_ трињи у Џрагу, да би смромашним људма, помогао да до хране дођу. Да се глад не би више понављала, подизао је по областима магазине, у којима беше смештена храна.

да чување државних драгоцености и архиве, књига мн закона земаљских, сазидао је Карло близу Беруна тврд, у то доба неосвојив град, Карлштајн, чијој се лепо= ти и сада дивимо. Пронашао је и основао Карлове ствари, наредио те су донели винову лозу из Бургундије и посадили око Мељника ; помагао је трговину, унапређивао пловидбу по рекама, уредио и смањио царине,

Ове то утицало је на напредак Чешке, а и приходи краљевски тако су нарасли да су државне благајне препуне биле голема богаства, које је Карло највише употре бљавао за просвету и славу чешке круне. Покуповао је много градова и земаља по Немачкој чак до Рајне и спојио са Чешком. У његово доба припадале су Чешкој круни осем Чешке, Моравске, Шлезије, Горње и Доње Лужице још многе друге замље које придоби нешто наговором нешто новцем, као Луксенбург, Горњи Пфалц и Бранибор. Да би својој држави и у црквеним

стварима стекао самосталност, прогласио