Учитељ

__58

требао сам да каже зашто је одступио из Гл. Одбора.

К. Џетровић тражи да се одреди нарочити одбор, који ће испитати ову ствар, а он ће од своје стране дати томе одбору писмено разлоге о свом одступању. Или ако скупштина то не усвојиј, онда тражи тајну седницу, у којој ће усмено објашњења дати.

Преседник. Тражи од г. Петровића усмена објашњења, о овој ствари.

После ове напомене преседникове, многи су говорили и неки од њих тражили тајну седницу ито: Др. Ђурђевић, а неки су били за то, да се скупштина не упушта у личне ствари, и то: Никетић, и Љ. Јовановић.

Н. Поповић. вели, да није часно тражити тајну седницу; но нека се цела ствар преда јавности.

Д. Мелентијевић тражи од Косте Петровића разлоге, за што је дао оставку. Мисли да би целу ствар најбоље расправила комисија изабрана из средине скупштине.

Ф. РБидаковић предлаже, да се преко ове ствари пређе на дневни ред, а кад на решавање предлог Глав, Одбора о листу „Мала Србадија“ дође — онда, да сеи та ствар расправи.

Шреседник ставља на решење предлог Видаковића, и Скупштина усваја. Прелази се на дневни ред.

Продужава се читање предлога и то:

5. Предлог Лазара Кнежевића и другова, да се изјави укор на поступак Мих. Ризнића учитеља из Азање и других, који су потпомагтали неправилне поступке полицијских властипротиву удружења. (упућ. изв. одбору).

6. Молба г. Анке Дачићке учит. из Друтовца, да јој се да у зајам 120 дин. из касе учит. удружења ради лечења. (упућ. изв. одбору).

Настаје одмор 'л часа.

После одмора.

Преседник. Молим вас изводте чути мишљења извештајног одбора о предлозима, који су му биди упућени.

Изв. Ђ. Којић чита решење извеш. одбора, да се деци пок. Владимира Зебића учитеља, који је био члан учитељског удружења, и председник П-те учитељ. скулштине, — изда по чл. 2 и 7 правила учит, удруж. од једном 100 дин. (Прима Сб)

Изв. Ђ. Којић чита решење извештајног одбора да се породици пок. Косте Костића, учитеља изда помоћ од 120 дин. само тако, ако се докаже да је био члан удрушења.

ВБ. Кнежевић, вели да зна, да покојни Костић није био члан удружења, а то зато што није било пододбора у његовој околини. Мишљења је да му се породица помогне. Дим. Димитријевић слаже се са предговорником и додаје да породици покојниковој треба одобрити помоћ и из тога разлога што је покојник био 5. год. учитељ у Старој Србији.

Изв. Ђ. Којић доказује да скупштина не сме одступати од правила својих, јер би то била хрђава пракса,

Мит. Рашковић је за помоћ пошто је покојник то заслужио својим радом а не треба због једне Формалности не одобрити помоћ.

«Тов. Д. Јовановић мишљења, је да се породици покојниковој добровољним прилозима од другова помогне, — а да се пе газе статути.

П. Никетић потпомаже предлог Јове Јовановића. Даље предлаже, да би боље било чувата новац дружински и вазидати дом у коме би била смештена изложба учила и разних природних предмета.

Д. Мелентијвић тражи да се изда помоћ породици пок. Костића, пошто то не би било противно постојећим правилима.

Преседник доказује читањем појединих чланова из правила о учитељском удружењу и веди, да би било веома неправилно тазити статуте. Таква би практика одвела скушштиву на клизаво поље гажења статута. Предлаже да чланови, који су узели породицу покојника у одбрану образују одбор и прикупе добровољне прилоге ради помоћи.