Учитељ

ево где рачун показује скоро “ пута толико. Па како да учитељ лако поднесе тај губитак! Ако треба да изгуби онда кад је био рат, то за што да губину будуће, кад — могуће — неће бити никаквог узрока за то!... И тодика сума излази кад се узме у рачун само једна година, али шта ће бити ако се зарад оне проклете речи „узастопце“ изгуби све три односно 4 године! А тај губитак мора бити, ако се закон протумачи тако да требају четири односно пет оцена узастопце. Иначе је неправилност у неправилности, т. ј., нема никакве доследпости у тумачењу. Шта мислите, читатељи, колики би био тада губитак ! Само 7.850 динара. Да, толико ; јер би тада морао учитељ 8 година да проведе у 800 динара, будући му пропадају три тодине пре рата и она у којој је био рат И то све због узастошце!

Но ма да су нас учитеље векови тлачили, ма да никада нисмо имали „срећних дана“, ипак не можемо веровати да ће се чак толико ићи, да нам се упропасте три односно 4 године. Још аџелујемо на срце, на правду, на свест. Још се уздамо у добру страну „пријатеља“, још имамо наде у злу на мање зло.

Но зар је мало и 1650 динара:.. Него не.... зар, читатељу, мислиш да ми губимо само 1650 динара и да драва само толико уштеди на нами%... Зар да не рачунамо интерес бар 67, '

Крајем пете године држава нам узима 250 дин. Овај новац лежи 20 год. у држивним рукама, што са 67, чини 800. интереса, а са главницом 550 дин.

Крајем девете године узима нам опет 250 дин. Овај новац лежи у државним рукама 16 год., што са 6, чини 240

ДЕ петља =

ЕН

динара интереса, а са главницом 490 динара.

Крајем тринаесте године држава нам узима опет 250 дин. Овде новац лежи 16 год. Интерес и главница чини 430 дин.

Крајем 17. год. држава узима 300 динара. Тај новац лежи под интерес 8 година. Главница с интересом износи 444 динара.

Крајем 21. год. држава узима опет 300 динара. Овај новац лежи под интерес 4 године. Интерес и главница износи 372 динара.

Крајем 25 год. узима 300 дин.

Све ово кад се сабере износи 2586 дин.'.., Као што се види, то није мала сума. Сам интерес износи 936 дин.... Нека држава према нама буде бар толико добра, да овај задржати новац да под интерес, па да га после смрти наше преда нашој сирочади са половином интереса, а половину нитереса нека себи задржи. — Ми је молимо да нам не одузме све.

ж Ж ж

Драги читатељу ! Ето на што се жалимо! Кад би се могло еузама писати, ми бисмо и то учинили.... Али која вајда кад наша суза нема родитеља ! А ко зна шта нас још чека % „Зла под небом што су сваколика, човјеку су прћија на земљу.“ То нарочито вреди за нас учитеље.

На завршетку ових редова молимо свромно г. Министра да обрати пажњу на своје тумачење закона о учитељским платама и да донесе решење такво, које

ће задовољити наша праведна и законска очекивања.

9. Новембра 1887. год. Београд.

ељ