Учитељ

558

Вести о учитељском удружењу

– миље

У.

Збор Краљевски.

Учитељи из среза краљевског, држали су свој редовни састанак од ове шк. год. 2д-ог Септембра текуће год. На том састанку стара је управа дала оставку. На истој седници збора изабрата је пова управа: за председника г. Михаила Миљошевић' за пословођу г. Михамло Глишић ; за одборника : тђца. Јелена Шур диловићева. По мажућих чланова нема,

МЕ

Збор Овилај еначки.

Учитељи из Свилајнца и околине држали су први састанак ове тек. год. 24 Септем-

ние -=в—

бра. На том састанку стара је управа дала оставку. У новој управи изабрани су за преседника г. Гаврило Ранковић, за. потпреседника г. Васил. Марковић, за. послов. г. Димитрије Мелентијевић, за одборнике г. Владислав Кнежевпћ и Ђока Алковић.

Други је састанак држан 26 Октобра. На том је састанку г. Ђока Ивковић читао расправу „историја српског народа у основној школи“. После подуже дебате о истој расправи, у којој су учествовали сви чланови збора и расправа је примљена, у начелу. На овом састанку донесена, је одлука: да се на идућем састанку продужи читање расправе, и да држи практичко предавање из историје Срба г. Димитрије Мелентијевић.

Б Б_ЉО__Н_Пп'Е

уљем

Географске белешке. Канали на планети | Марсу. Још није испадо ни једном астро- | ному за руком, да објасни бар приближно, шта значе оне чудотворне траке на Марсу, које се протежу између појединих делова, његових. Оне ву скоро са свим праве лилије, и, како се чини, урези, којима су обале потпуно паралелне. Најчудније је, што се протежу преко суве земље између једног мора и другог. Ширина им је од прилике 3 миље. Ничега сличног нема ни на земљи ни на Месецу. Први их је открио астроном Скјапаредли. Његово откриће попунио је Теротин из Нице, а потврдили су ган други астрономи. Давно се слутило, да на Марсу мора бити живих створова, и то вероватно доста, сличних са нама, на нашој земљи. Ово је још једаџ Факат више за ту слутњу. Ако има људи на Марсу, и ако и они имају астрономске догледе, онда и они виде сличне траке на Сујецу итд,

али само много, много уже и краће но што су те њихове. — Брзина, којом се ми у Европи обрћемо око осовине земљине јесте 160 нем. миља (1200 Клим.) у сату, или 20 влм. у минуту, или 885 м. у секунду. На екватору је највећа (1880 км. у сату), а к полима опада тако, да се на самим полима, полна тачка обрне за 24 сата један пут око себе.

Питагора. Први, коме је пала мисао да се земља окреће, био је велики грчки Философ Митагора, који је живео пре Хр. на 50 година., У младости својој Питагора је много путовао, па је свуда приљежно сазнавао све, што су знали други људи, и пажљиво прибележио све оно, што му се десило. Вративши се у своју отаџбину Грчку, Питагора скупи око себе много ученика, и предаваше им врло много научних истина; између осталог, говораше им ио