Учитељ

Мијамло Рашковић примећује да му говор није тачно изведен. Секретар Илија вели: да Рашковић ре-

Ддовно на сваки записник прави примедбе |

и хтео би, не изоставља што није могуће,

Арса Пантић вели, да је секретар Илија овај састанак врло верно извео, на што му треба благодарити, а не правити примедбе.

Никетић, вели да је записник тачап и да. га треба примити.

Мелентијевић вели, да многи

иду код

г. секретара и говоре поправљају и доте-

рују, ди им лепши испадну. против тога.

Секретар Илија Радосављевић одговара Мелентијевићу — и веди: ми секретари вољни смо свачији говор верно да забеле_њимо и зато допуштимо, да сваки може свој говор поправити.

Протеетвује

Недић практиковало се, да сви који го- |

воре, дају после своје говоре Но зато је да остане та практика.

Председник, на, реду је читање извештаја о предлозима.

Известилац П. Манојловић аита мњење извештајног одбора о предлогу Радивоја "Радосављевића, да се учитељима, задржана плата, за време рата, врати. Одбор је мнења; да се преко овога предлога пређе на дневни ред. (Усваја се).

Известилац чита мнење извештајног одбора о предлогу Симе Аћимовића и другова — да се подигне споменик пок. Јовану Гавриловићу. Извештајни одбор расмотрив овај предлог, увидео је значајност његову, но пошто је кратко време рада скупштинског, то је мнења, да се овај предлог остави на решавање петој учитељској скупштини. Скупштина усваја мњење извеш. одбора.

Известилац чита мњење извештајног одбора о предлогу Василија Михаиловића, да се у местима где није чист елеменат српски — подижу женске школе. Одбор усвоја, овај предлог и препоручује га скупштини. Окуцштина усваја.

Известилац чита мнење одборско о предлогу редакционог одбора „Мале Србадије“ да они не могу пристати на ономадашње

да се из његова говора ништа |

| | |

|

"решење екупштинско и да не уступају Маду

Јрбадију у својину „учитељског. удружења“. Одбор се у овом питању поделио на већину и мањину, већина је мнења: да Главни одбор место „Моле Србадије“ узме други лист.

Мањина у којој је само Б. Којић мњења, је: да отпадне решење скупштинско или да се пристане па предлог редакционог одбора, „Мале Србадије“.

Отеча Гојковић. На „Малој Србадији“ стоји да је власник тога листа „учитељско удружење“ и онда отпада оно што кажу чланови, да је то њин лист. „Према томе не могу они њиме ни располагати.

Путниковић. Кад смо се примили, да уређујемо „Малу Србадију“ ми смо се уједно примили и да подносимо штету око тога листа, и вајду ако је имало буде. Главни одбор има доста посла и није лепо толики терет поред уређивања „Учитеља“ на њ натоварити.

Арса Пантић. Они се плаше да лист не пропадне. — Ако се баш толико боје они нека лист „Малу Орбадију“ узму за себе, а ми ћемо поред „Учитеља“ узети други дечији лист. Главни одбор нека му да име како он зна. Ако буде штете од листа нека се обустави, а ако имаде прихода онда, да се чланци хоноришу.

Недељко Игњатовић вели: да редакциони одбор „Мале србадије“ није узео монопол на издавање.

Никетић. Господо, ако чланови главног одбора не буду могди издавати лист под условима, које им скупштина прописује онда нека се не љуте ако они почну да издају дист на њин рачун. (Вичу слободно).

Драгутин Марковић. Ми немамо права, да неке нове дужности намећемо главном одбору. То је за њих и сувише тешко. (Вичу: да се реши). У

„Љубисав Јовановић вели: Решење скупштинско коси се са чл. 3 наших правила где се каже, да ми можемо да издајемо само један дист. Решење скупштине је незаконито. Мелентијевић. Власник тога листи то је »„Учитељско удружење“. Изгдеда му посао