Учитељ

568

д У ~ == ЕР #Е љ со од ј. рена

ПРЕВЕО Петар Марковић

(ПРОДУЖЕЊЕ).

Ми смо узели најпростији случај што може бити— узели смо бинерно груписање од три елемента: а, 8, с. Слика нам показује, да су за то потребни: три примерна нервна кончића, шест огранака, од нервних кончића и шест ћелија. Међу тим наше добајене представе имају много сложенија груписања. Да би се један од обичних утисвака, који се кроз око, уво или друго које чуло прими, окарактерисао или тачно разликовао и распознао нужно је да се споје најмање четири, пет, шест седам или више утисака, као што је у словима, једне речи, у одликама неке домаће алатке, цртама неке личности, и сваки од ових елементарних или делимичних утисања, који се споје у једну представу — једно слово у азбуци, округао иди угласт облик — већ је по себи једна сложена творевина, није дакле нешто са свим просто. Према. томе, врло велики број нервних влакана и ћелија мора се надражити и прорадити, пре него што се могне тај надражај пренети на неку другу групу ћелија и нерава, која стоји у свези с извршним моторским радом или с другом неком унутрашњом групом; а за огроман број нерваних кончића и ћелија, за које се може доказати, да, постоје у мозгу, изгледа да је неостварљиво одвојено отеловљење сваког појединог утиска, и мисли.

Сад што се тиче неједнаке јачине надражаја истих нерава. Кад се нерв а слабо надражи, онда је у свези са 2; кад се јаче надражи, онда са у, и кад се још јаче надражи онда ће бити у свези са 2. Пијући чај ми Велимо, према осећању, које се у нама изазива, да је чај „слаб“, а други пут, кад је јачи, кажемо да је „добар“, и ако оба пута надражај долази преко истих нерава. Тако и код звучних утисака. Преко истог нерва — слуха — ми разликујемо

млоге различне степене у јачини звука, и сваки тај степен јачине можемо на различне начине асоцирати с гласом. У колико је надражај јачи, у толико ће морати бити и струја која се њиме у нервима изазове, опширнија и већа, и у томе случају многа нервна влакна и ћелије надражиће се, које иначе, кад је надражај слабији, са свим. на миру остану. Кад узмемо ћелије као раскрснице (укрштајне тачке) — где струја из једног круга индуцира струју у суседном кругу — онда се мора на свакој раскрсници савладати извесан отпор, тес тога, слабија струја ишчезне и пре него што дође до те раскрснице, преко које би се раширила у суседни круг, или доспе до ове тачке али тако слаби, да није у стању да пренесе надражај и у други круг, који се такође надражи кад је надражај јачи. Ширење јачих и слабијих надражаја у нервима можемо сравнити с морским тадасима, код којих слабији и не дођу до морске обале, но се пре тога распдину и нестане их, а други, који су јачи, не само да додирну морску обалу, него још с великом јачином ударе о њу. Ширење нервних струја. које постају надражајем, различне јачине, ми можемо овако представити: Извесном јачином надражаја у нервима се произведе једна струја или узбуђење, које је толико јако да може надражити један вруг, нервни (који је носилац неке представе или покретач извесних мишића). Али сад, та струја није толико јака да може надражити и суседни свој круг. који је с првим у свези, у истој јачини. Једна слаба струја произведе у једној извесној линији нервних кончића, рецимо, стотину секундарних струја, које ће према ширини својој и месту до кога дођу и са извршним моторским струјама да се састану и да изазову 36