Учитељ

грешно развумевана. Ми ћемо овде навести како је разумевао ту реч у веронауци један од најбољих критичара библије СОадпрреЏ. Џо његовом мишљењу, грчка реч, из које је „мистеријум“, значи просто оно, што ми зовемо тајна — нешто, што нам је за време сакривено, али што ћемо ми доцније појмити. Та је реч управо корелативни израз за реч „откровење“, којим се обелодањује или открива оно, што је дотле било сакривено.

По једном другом схвађању мистеријум је корелатив за објашњење, значи нешто што је као Факат опет разумљиво, али још није објашњено, још није подведено под какав закон, принцип или узрок. Придив и одлив, покретање планета, сатедита и комета. у сва времена било је разумљиво као Факат; али опет се сматрало као мистервјум све донде, докле те појаве Њутон не подведе под закон кретања и тежине. Земљотреси и вулкани још су данас мисте-

риозне појаве, јер још до данас нису мотле

да се објасне. Непосредни постанак мишићне снаге и животињске топлоте још су непротумачене ствари, и то чини те ове појаве за сада изгледају као мистериозне.

Значај корелативног пара — мистеријума и објашњења — развитком привредних наука одређен је још од Њутоновог времена. Мистеријум је изодирање или издвајање некога Факта од свију осталих. А објаш-• њење, сазнање или изналадак једнакости

код одвојених Факата; то је по својој су-

штиви процес уопштавања, којим се многе одвојене и разбацаве појаве подводе под један закон или принцип, који важи за све. Пал камена, ток реке, кретање месеца по својој путањи — све је то основано на, закону тежине. Овако“је уопштавање један стварни напредак у нашем знању, издизвање умне снаге на већи ступањ, један корак којим се приближујемо централизацији научног богатства, и то је једино сретство за објашњење. Чим смо у стању да покажемо да је неки мистериозни Факат сличан с неким другим Фактом., онда је

_ 566

одмах једна тешкоћа уклоњена, један мистеријум одгоненут, разрешен. Мистеријум је осамљеност, издвојеност или изузетак, па може бити и привидна противуречност.

·" Решење мистеријума налази се у сличности,

сагласности , сродности. Пошто се сазна сличност међу свима природним појавама, — наравно, у колико те сличности има и може бити — онда је објашњење дошло до краја, све је објашњено, а с тиме јен потреба тога задовољења; онда је све 06јашњење, које је нашем духу потребно, дошло до своје крајње границе, и онда је достигнута потпуна увиђавност.

Али, многи веле, и пошто је падање камена и привлачност сунца сведена на једну снагу, која се назива тежином, опет остаје миетеријум — шта је тежинаг Па и сам Њутон старао се је да објасни тежину. Али, ако ми хоћемо још даље да идемо, онда би смо морали тражити једну снагу, која се може с тежином асимирати, онда ће се учинити један нов корак у уопштавању па с тиме, наравно, и у објашњењу. Ако ли опет нема никакве друге снаге, која би се могла с тежином асимидирати, онда је тежина последњи "израз објашњења, потпун проналазак или откровење тајне. И-ту сад нема ништа више да, се објашњује, ништа даље да се жели. И ма овде немамо никаква разлога да с оваким стањем ствари будемо незадовољни, и да се тужимо као да је ово само привидно објашњење, привидно задовољавање саме потребе, или као да ми ту још нисмо дошли до оног ступња у објашњењу, докле се може доћи. За наш ће ум бити са свим довољно кад знамо један тако значајан принцип, као што је и сама појава по себи од огромног значаја.

Сад применимо све ово на свезу духа с телом. Обе ове појаве имају врло мало заједничкога међу собом; обема су својствени најопштији атрибути, а то су: квантитет, коегзистенција и последица, па и ово вреди у ограниченој мери.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

—_=>— 9 —ф==—