Учитељ
и с тога се на овој линији утре пути | васпостави веза, те ће се се по њој пре надражај спровести по ма којој другој, где овај отпор није савладан.
Ово је само хипотетично превођење Фа"ката , али је врло вероватно превођење. У природи и броју нервних елемената и ( начину њиховог свезивања пема ничега хипотетичкога, и ни мало пе одступа од истинитости иди бар највеће невероватпости, кад се узме да за нервно узбуђење које иде са сваком приметом, представом, осећањем или другим обликом свести, имају нарочити и одвојени спроводни путови. Односно начина како је удешено у мозгу, те да се одвојени утисци у памћењу споје у низове или ланце и агрегате, ми знамо: да се упливише на ћелије или укрене тачке; да при томе упливу и здрава крв притиче, и да за овај процес треба неко извесно време. Очевидно, ово је једна. врста Физичке промене у можданој супстанци: али што се тиче тачнијег облика оних молекиларних промена које се врше у линијама, у којима је компликација појачана или отпор умањен, ми можемо само толико казати, дасе у тим линијама способност за рад више појача, но у другим споредним, где таквог уплива није било.')
1) При овом покушају, да скипирам како су оличене или отеловљене наше интелектуалне функције у мозгу, од велике су ми користи били Ог-а Глопеј-а Веај-а назори и слике. Скоро
сваким његовим назором подупире се горња спекулација. 1. Односпо везе нерваних ћелија, рг. Веа!
тврди, да све праве нервне ћезије стоје у свези с нерваним кончићима, и имају, вели, најмање _ две такве везе. Тако зване аполарне ћелије мале ћелије, код којих се не види никаква веза, с нервним влакнима — немају значаја ни за једну до сала постављену хипотезу 0 нервном раду. И пошто је сем тога признато, да број нервних веза не може бити испод два, онда свакојако мора велика количина ћелија имати више од две такве везе; јер ипаче многи нервни кончићи морали би с голим крајевима у мозгу почињати.
2. Односно јачине а стимеи броја нервних | кончића, рг. Веаје мисли, да су тако звани при- | митивни нервни кончићи (у тамно контурирана |
|
1 влакна, којих се дебљина колеба између 5006 249
ГЛАВА МЕ, Како су дух и тело спојени.
Огромна количина спекулација изнета је о начину како су дух и тело међу собом уједињени. Већина људи склона је, да сматра ово питање као неразрешљиво, као
неприступно нашим способностима, као један „мистеријум.“ Ова реч „мистеријум< врло је често по-
54 : - 5 15006 200 пола) у истини још снопићи, а права
примитивна нервна влакна били би последњи
= У огранци нервни, који су дебели -_--- --- део цола
100.000
или још и мање. А кад се узме одвојено нервно спровођење или низ веза за сваку поједину добијену представу, онда мора број нервних кончаћа одговарати броју представа, и у колико год је већи број нервних кончића, са које се може доказати у мозгу, у толико је вероватнија. хипотеза о одвојеном отеловљењу сваке пред- · ставе.
3. А начин како су везани нервни кончаћи с ћелијама и међу собом преко ћелија рг. Веаје представља по своме мишљењу у једној слици, која врло много олакшава .аше мишљење о склопу Физичке основе за памћење и представе. Он је посматрао како, да кроз поједине репељасте ћелије, и то кроз мало тело које се у ћелији налази, пролази више линија које даље гранају или са нервима стоје у саобраћају. Он сматра ове липије као спроводнике нервног рада кроз ћелије, којих је супстанца по свој прилици мало различна од осталих ћелија. Ово му служи после као основа за мишљење (које други одбацују): да се нерви завршују у замкама, те тако образују непрекидан затворен нервни круг. За тим он мисли, да укрштање у ћелији јесте баш оно место, где унутрашње кривине великв множине самосталних кругова најближе долазе један другом, те се, слично електричној индукцији, надражују. Сваки рад наи узбуђење једног круга саопштило би се свима осталим круговима, који се с њиме у истој ћелији додирују или састају.
При таком склопу ја бих могао узети, да најпре сваки круг упливише на све остале без разлике, али да услед тога, што два од њих независно у истом тренутку прораде (падраже се), произведе се помоћу промене ћелијске супстанце, која између њих стоји, појачање везе или умањење отпора, и да после индукција једног од оваких кругова не прелази подједнако на све остале кругове, него јаче на оне где је већа веза а слабије на остале; дакле да нервно узбуђење бира, према јачој или слабијој вези б осталим круговима, у који ће се излити јаче, а у који слабије,