Учитељ

68

лакше и верније, него ли деца, која су у том погледу назаднија. Јаснији утисци стварају јасније слике, а јасније слике дају јаснију душу.

ж

Овде смо видели, да је дете у природи слободно, да је над дисциплином у већини прилика, а под дисциплином у мањини прилика, и да су дечје природе разнолике. ба имамо да видимо положај деце у кући.

У домаћем васпитању неодређеност. непредвиђеност и случајност, играју врло велику улогу. Овде разумемо оно домаће васпитање, које данас постоји у маси народа. Ту је готово све остављено случају. На децу се врло мало обраћа пажња, те со тога на њихи имају нај-. више уплива «случајни», непредвиђени појави, Деца су остављена друштву и природи, и тиме стављена у могу ћност да на њих упливише околина како хоће, без правца. и без циља. Зауветост родитељска тако је ништавна, да. готово п не може бити речи о каквом одређеном плану, о каквом васпитном задатку. Ако се хоће да се остваре васпитни задаци, онда је врло нужно одредити материјал и метод, којима се ти задаци постижу. Ваља бити способан и вешт, те као васпитач заузети најзгоднији положај између духа и онога што на дух утиче. Ну мало је родитеља, који могу и приближно заузети такав положај. Греше они родитељи, који верују, да су васпитачи у потпуном смислу, да они могу сами собом '"васпитати своју. децу. Није могуће васпитачу да вечито одржава, дисциплину, да стално бди над својим васпитаницима, да отклања све оно што ће у његовом одсуству упливисати на његове васпитанике.

Прави побао васпитача састоји се у томе, ·да вешто прибира оно што може повољно упливисати на васпитаника и да тим материјалом паметно рукује. Васпитач ! мора. увек бити свестан оних прилика у којима се васпитаник налази, и мора прозирати у карактер уплива, што ће. их.