Учитељ

133

школа и учитељ на интелектуалну, а друштво на моралну страну дечију. Дакле, родитељи су највећма криви, што нам је овакво васпитање наше деце.

Има родитеља, којиине сматрају за своју дужност, да и у том погледу пазе на своју децу. Колико их је, који, пошто дете даду у школу, и не воде рачуна о њему%ћ..... Они се постарају само да га, у колико могу, одену и обују идаих код куће не узнемирује, а остало их се мало тиче. Да ли његово дете уредно и на време, одлази у школу и натраг се враћа; да ли се где год не задржава после школских часова и да ли се не дружи са каквом рђавом децом; да ли има све што му је, као ђаку потребно и да ли су му те потребе у реду; како ли се њихово дете влада и учи; како походи предавања, и уопште какав је ђакт..... Ето о свему томе многи родитељи не воде, или готово не воде, никаквог. рачуна. А све то, богме, доста јако утиче на васпитну страну ученика Кад би се о свему томе од стране родитеља више рачуна водило, онда се не би код деце дешавале онолике неуредности, од којих пати и ред у школи, и учитељ и настава; онда не би могао ђак да превари родитеље, како немају школе, па место да иде у школу, а он седи код куће и залудничи ; онда не би могао ђак место да иде у школу а он иде по улицама, пијацама и · вашариштима, па тамо проводи време са каквим залудницима, који су чешће неваљала деца, или место да иде у школу а он отиде код ујне, тетке и т. д. па се тамо игра. Све ово на први поглед изгледа, можда, као ситница, али све то осетно утиче на васпитање деце.

Ну не само да има много ђачких родитеља, који о свему поменутом, што би припомогло добро васпитање, не воде готово никаквог рачуна, него их има много, који својим поступцима кваре васпитање деце. Има их много, који супротним поступцима џаралишу учитељев рад на васпитању. Имао сам прилике да видим, како отац и мати, неки пут и намерно, у супротном правцу, једно