Учитељ

200

човек. Од њега се тражи, да као судија буде неумитан, да као грађанин испуњује своје дужности и употребљује "своја права, да као војник буде послушан, тачан, уредан итд. Ну како је он у исто време и човек, то мора бити и милостив. На тај начин овако комбиновано лице испуњава дужности и према Богу, и према ближњима, и према, законима, и према отаџбини.

Према свему овоме излази да морал није ништа друго до вршење дужности. Ну ове су дужности разнолике : једне човек врши добровољно, из својих личних побуда, а друге из правног потраживања. Прве дужности не оснивају се на никаквом праву, и с тога се на њих не може нико ни натерати. Тује главни покретач љубав, чиста воља. Овде се чини зајам, а не тражи се враћање.

Како се од деце тражи прво дабуду људи, па тек доцније судије, државници итд., то је у школи хришћански морал заузео прво место. Ну да ли дисциплина може у овом правцу упливисати на ученике :

Позитивни закони траже да се поштује и чува право, али они не могу никако тражити од правних личности да чине зајмове без враћања, дакле, да буду хришћани. И данас се људи довијају да обиђу законе и законске прописе, а то би чинили још и више, кад би се закони базирали на идеји доброте. Моћне личности у друштву "приграбиле би тада све, а немоћне изгубиле би и оно што данас имају.

Хришћански морал не може се никако подвести под право, и с тога је немогуће нагонити кога да буде хришћански моралан. Кад бисмо увели право у хришћански морал, ми бисмо уништили љубав — језгру хришћанског морала. Свако добро дело постало би тада обичан зајам, који би повлачио за собом признаницу или облигацију. Које би то правне личности биле у хришћанском моралу: да ли хришћанин према хришћанину или хришћанин према, Богу; — Истина, п у грађанском и у хришћанском мо ралу постоје извесне дужности, али оне не потичу из