Учитељ

О умним особинама човеквовим Од А. Кетле-а.

—оље—

Испитивање умних особина људских веома је тежак посао, јер у овоме послу нема ничега, што би нам могло послужити за сталну основицу, на основу које би могли изводити наше закључке. Ми не знамо поуздано да одредимо шта је лепо ни у Физичком смислу, а камо ли у моралном.

() тога и чинимо на сваком кораку најгрубље погрешке. Тако н. пр. ми сматрамо за мономанију онај ум, који је заузет искључиво једним тешким питањем научним, и често називамо будалом човека, који учини велики проналазак. Обични људи кад сравњују себе са генијем, они суде о њему по своме занимању и радовима, па кад се убеде да су они бољи од њега, онда му одричу и генијалност, коју нису у стању ни да оцене како ваља. Лафонтен је, судећи по његовим умним радовима , један од првих Француских писаца, међу тим, лица, која су га знала као човека, увек су га сматрали за неког простог добричину. О њему се изразила једна жена овако: уне мучите га, он није толико зао колико је глуп. Бог ће га помиловати.““

И оцењивање умних радова веома је релативно, јер већина људи не цени на основу неких сталних начела или по личном убеђењу, већ по укусу, који влада у друштву, ипо капризу неколико личности, које руководе јавно мишљење. Сувремени књижевници обично образују неколико противних логора, па сс око њих групише и сва остала читалачка публика, пристајући уз поједине.

Посматрајући развиће умних особина са опште тачке гледишта, мисе не можемо користити многим .опитима, који би нам могли помоћи да објаснимо и случајности ако се буду појавиле. У моралном односу већ је друкчије, јер сваки човек може чинити и добро и зло, али сваки не може писати књиге, сликати слике, компоновати песме или оснивати засебну, нову философију.