Учитељ

229

траже имена владалаца и године, да му се знаду, па тако рећи не зна човек, коме: ће пре угодити 2!

Мислим, да је оволико довољно за сазнавање метода ревизорских. Сад да пређем на други део ове теме, у коме ћу говорити о њиховим оценама.

П

Ревизорске оцене. Но све би оно прво било цвеће за учитеље, само да су заштићени морално и материјално, д, се не упропашћавају ревизорским оценама. Целе године труди се, мучи и изгуби здравље у чађавој и прашљивој школи само за једно 5—6 сахати у години дана, за којих му ревизор целу његову муку са извесном оценом, којом цени и своје ђаке, пресуди. О, па хајде, да је та оцена бар приближно објективна, онда и које како, но је зависна и променљива од сваке могуће неприлике, којих има и сувише преко године, а на испиту се и саме стварају. Само народна пословица, вели: „Ни један човек није у свако доба мудар,“ што и јест тако. Сви знате, како је велика врућина око испита, а знате и то, како је тешко путовање, па се онда, које од врућине, које од умора у путу још наљути, и кад дође у школу, он му за час оцену да. Њему ни бриге није, ако ком да слабу оцену. И одатле се тако љут крене, и дође у другу школу, па мислите ли да ће и овај боље проћиг О, боже сачувај!! Сем, ако је сасвим спремио добро ђаке, и ако се за то задржи, те да оцени боље ђаке. За све ово најбоље знаду они, који су тако што год искусили.

Поред овога, што оцена зависи од ревизорског расположења, зависе још и од ових неприлика. Као на пример, кад је ревизор опијен партијом, па се учитељ са његовим начелима не слаже; даље, кад је школски одбор био немарљив за набављање ствари, даље кад је од предходника добио неспремне ученике, што често и бива, и још ако се је за време школско преместио ; онда је таким начином најлакше добити слабу оцену, што ревизора мало кошта. Према овоме могу ли данашње оцене бити приближно објективне и меродавне; — Разуме се да не могу. Но оваквим се оценама убија учитељ и морално и материјално. Морално се убија зато, што му се аукторитет понижава. Јер учитељ, добивши слабу оцену из разних неприлика, исмејавају га не само људи, но и ђаци. Људи говоре, није способан за учитеља, не уме ђаке да учи, незна ви шта, и т. д.; ђаци чувши то, говоре то исто, и шта више неће код њега да уче, говорећи, и он незна, па и људи се посумњају у његово знање. На тај начин изгуби свако поштовање због једне оцене.