Учитељ

293

Дисциплинирати се мора имушки и женски пол; али за друштвени живот људима је то више потребно него ли женскима.

Русо је потпуно имао право кад је изрекао ону велику истиниту мисао: образовање карактера код девојака од највећег је утицаја при васпитању мушке младежи, и у опште на саме обичаје. Ну, у данашње време девојке се само дресирају за поједине манире, али се никако не образзују да буду часне, да добро мисле, да имају добру религију и т. д:

А све донде, докле ми женску природу боље не испитамо биће најбоље да васпитање женске деце оставимо матерама, и да их поштедимо са учебницима и књигама. Према лепоти и младости не треба бити само природним него и постојан и пријатан, И то је на женском и финије и складније кад се остави наклоности и васпитању од свог пола, него ли код мушких; али у њих је јоши духа, те то свешћу својом дотерају, улепшају. Женском је дакле потребно много мање дисциплиновања, неговања (Ласћ|) и васпитања но мушкарцу; а исто тако женскима је и много мање наставе потребно. И погрешке њихових нарави све би мање биле видљиве. када би имале више васпитања, премда још није нађен складан план тога са определењем пола њихова.

Васпитање женска чељадета није настава већ је вођење, понашање. Женске треба да знају више људе него ли књиге. Част то је њихова највећа врлина, а кућевност њихова заслуга.

Оцеви су према ћерима више попустљиви и нежни, а матере тако према синовима. Свако треба свој пол да д:сциплинира.

Питање је још дакле и у колико морају васпитање и настава, да буду механички, и кад мора да отпочне образовање са појмовима, јер оно увек захтева предходно појмове. Као год што се језик учи и изучи механички, тако исто бива и са рачунањем, тако исто и историја, али тек само по извесном плану, што га разум схвата. Обичаји и религија морају логично да буду ређени и претресани.

Механизам мора да предходи науци. А да лим у религији и обичајима 2 СОувишна диспиплина прави ограниченим и убива вољу и способност. Уљудност, учтивост не припада дисциплини, већ напослетку постаје углађеношћу.

Не науке, већ јавне школе дају углађеност. А сваколика грубост долази од сувишне уображене независности. Онај који је груб, држи да му не би могао да нашкоди гњев другога.

По свом срцу човек је увек добар, и оно је сувише слабо да би чинило рђаво. А добро у срцу треба посматрати као добро Физички и свесно: јер добар човек може, без свака размишљања, и