Учитељ

266

оницу предмета и појава природних, нека би она у стаклету показивала развиће ларве комарчеве, преображај лептира или жабе, нека би она очигледно показивала како се у сандуцима испуњеним влажним струготинама образује корен и клица у павуља и других биљака, нека би она у школској башти подизала врсте домаћих биљака, према њиховим класама и редовима, — али нека си не уображава, да ће она овим уметничким срествима дати детету замену за оно, што му тек природа као целина може да буде.

Дакле само настављајући на оно, што је дете само

уочило и често расматрало, на основу његовога сопстве- |

ног видокруга, може се предузети образовање његових духовних моћи. Овај видокруг (т. ] круг сопственог по-

сматрања) ваља наставом проширивати и до свести РО

дити, при чему се може послужити и вештачким срествима, у облику слика и експеримената, ако се не буде никада из вида губило, да основна посматрања морају већ бити у души детињој. У колико дакле дете није могло чинити своја прва посматрања у слободној природи, мора се прва или елементарна настава у опште на оно надовезати, што је дете имало прилике да трајно посматра, што мора, да како, проузрокавати значајну разлику за варошке школе, на спрам школа сеоских. Пренебрегнемо ди ми, да се придржавамо овога начела, то пуштамо да научењачка метода продре у овновне школе, која се од елементарне методе баш у томе и разликује, што она сматра да је оно ту, што ова мора да узме за основ и надовезну тачку, — на име непосредну очигледност. Још

у нашим школама врло млого што шта прескупо откупљује, и за велике жртве у мучном труду и времену често се добија у замену неупотребљива и мање вредна, роба. Мало вредности за образовање духа и његову спрему, имају наставни предмети материјал наставе), претпостављајући да не тежи за чисто практичним цељима. ако се не дају преобратити у појмове и идеје, а то баш

%