Учитељ

2176

днога преставника науке о природи Пи Воја Веутопда-а | који вели: «Природна наука, једнострано учена, сужава, видокруг. Она ограничава поглед наоно што је блиско, опипљиво, на оно што произилази, са привидно безусловном извесношћу, из непосредног чулног посматрања. У "неком смислу ово јој хвалимо као њену неоцениму одлику, али гдејето искључно тако, дух лако постане сиротан у идејама, уображња у сликама, душа у осећајима, и ресултат свега јесте једна врста душевне особености, тесне, опоре и круте, напуштене од свију муза и гра_ ција». Нека основна школа не смеће с ума да, осем наставе о религији, она нема никакве боље прилике да утиче на мишљење и осећање тако хармонично, но наго ставом о стварима из природе, и да то, што ово дејство постизава, мора само собом да је очигледно, чим се правим начином предаје. Није ли и за школу то један путоказ, што је појезија о природи нашега народа и његових песама тако богата п тако мисаона 7 Оно знање о природи, које је очигледношћу [у уобичајеном смислу, Превод.) престављено, оно, што је квантитативно опредељиво и апсолутно могуће доказати, није никада произвело појетскога одушевљена, којега је извор, као и извор нашега осећања спрам природе у опште, у томе, да се у природи неки виши дух нашега духа дотиче. «Кад неби у нама било сопствене Божије виле, како би нас могло довести у радостан занос оно што је Божанској> О, осећамо ми свуда нашу немоћ; за научењака, као и за дете постоје наспрам природе исте, уско повучене границе сазнања, «у унутрашњост природе неће продрети никакав саздан дух», али олутња божанских тајана. за свакога је човека извор најчистијега, духовног уживања. |

Пирот, Март 1889. 6 немачког“)

Жив. Живановић директор.

|| И данас жив проф. физиологије на берлин. универзитету. Прев. 3) Раедавотит, !2. Нен, Бергетђег 1888.