Учитељ

355

много на то, при одржавању реда у школи, па се при томе најчешће о успех и греше, а мање греше у другом погледу, као шта чине наставници основних школа.

Отуда је то, да наставник средње школе после себе не пушта, ви једног ученика на час, да слуша предавања, јер је њему главно да га нико не „узнемирава« у раду, а успех га се не тиче, — не тиче га се што ће ученици који су се задоцнили изгубити лекцију и неће је знати, добити слабу оцену, па можда остати п да понављају разред. Напротив, наставник основне школе пушта. своје ученике после себе у школу на предавање, па чак и оне ученике, који дођу и при крају часа, јер је њему главан ђачки успех, а и не води рачуна освом узнемиравању на часу. Наставник средње школе забележи изостанак ученику који се задоцнио, не пушта, га на час и тиме се ствар свршава. Наставник основне школе пушта задоцњеног ученика у свако доба на час, забележи му изостанак, (који избрише, ако се ђак оправда за што је задоцнио) и поред тога казни га, ако немадне јаких разлога, да оправда своје задоц“њење. Чешће пута ученик, који после учитеља уђе у школу на час, одстоји све време до свршетка часа а тиме је већ кажњен, Ово се тако често практикује код већине учитеља основних школа, да је скоро постало правило у основној школи за све оне ученике, који се задоцњавају на предавања. То су и сами ученици свикли, па и не покушавају, да иду на место, већ стану, па стоје ван свога места у школи све док им учитељ не р екне, да иду на место. Све се ово чини због ђачког успеха, јер је за исти у првом реду строго одговоран учитељ.

Он пушта после себе ученика у школу на предавање за, то, да се ученик колико толико користи предавањем, јер је учитељу главно, да ученици што више и што боље од прописаног науче. Наставник основне школе казни ученика за задоцњење за то, да се други пут не задоцњава, јер му није никако у интересу, даму се ученици задоцњавају, пошто је то управљено на уштрб ђачког успеха, који он никако не сме да смеће са ума. Поред тога он бележи задоцњеном ученику изостанак, да би тиме могао казнити ђачког родитеља или бар свратити му пажњу, да ученика ургдније у школу шаље, јер је то опет у интересу ђачког успеха. Сва се та петљавина наставника средње школе ни мало не тиче, јер он није одговоран за успех ученика. У

Отуда је то, да наставник средње школе истера са часа на поље ученика, који му у школи прави неред, а не покушава да тај неред отклони; да ученика склони на ред или да га казном на то примора. Њега се не тиче. што тиме највише губи дотични

97%