Учитељ

364

време он проводи у разним гимнастичким играма, као што нас о томе уверавају оне многе српске народне игре.

Велики контраст чини према овоме варошки живот, а нарочито средња и виша класа данашњег друштва варошког. Да и не говоримо за одрасле чланове овога друштва, које занати и друштвене прилике приморавају, да свој ЖИВОТ проводе седећи на једном месту; да не говоримо и о младићима, код којих се иста појава опажа, као ни о одраслим девојкама, које се тек мало више крећу по што се удаду — ну најжалосније је, што опажамо, па морамо и признати да и деца код нас живе већ тим животом све на једном месту. Варошко дете трчи и креће со слободно .само у првом свом детињству. Посаде ли га једном пак за књигом, за њега већ престаје слободно кретање, оно почиње да живи као ка-

· кав маторац.

Ово је како код мушке тако и код женске деце. И пре ипо подне проведу она непрекидно у школи, где опет половину тога времена проведу неки пут у писању — дакле у сагнутом положају. Дође ли пак својој кући, и ту га чека рад место одмора домаћи задаци, којих је обично увек доста,и од којих се не ретко дете од 11 — 12 год. тако умори, да се мора сањиво с књиге носити у постељу. Обично се вели, доста је њему кретања, док оде до школе и врати се натраг — Оно јест, истина, али према броју часова, које дете проведе седећи у школи то је мало или — ни мало. Зато је у нас до душе и заведена гимнастика. Ну, биће да се овој прописује и сасвим друга сврха, због чега се по женским школама тако ради као и да је — нема у распореду нигде. Међу тим гимнастика нема те сврхе, нити треба да је има. Она је подједнако нужна како за мушку, тако за женску децу, на супрот мировања, које рђаво утиче не само на дечије већ и на здравље одраслих.

Потпуно здравље сваког организма зависи од довољног храњења сваког дела тог организма. Добро храњење не може се замислити без чисте крви. Да крв пак буде чиста, зависи од броја и дубине удисаја чиста ваздуха. '

Да видимо ту везу између дисања и храњења нашег оргачизма. Крв која служи за храњење нашега тела, пролази кроз њега двојаким цевима: једне — вене уносе крв у срце, а друге — артерије разносе је по телу. Артерије се гранају поступно у безброј гранчица допирући до најудаљенијих и најмањих делова нашега организма да им даду хране-крви. По што се ови делови

нахране оним што је за њих из крви, онда оно што није за упо-

«