Учитељ

363

осталим крајевима Европе: Енглеској, Аустрији, Француској, Италији и Шпанији.

У садање време постоје готово у свима немачким варошима тако звани „фигоћаје« — гимнастички заводи. Васпитници се деле у тим заводима на неколико група и поступно прелазе од лаких радова ка тежим, који одговарају природи њиховој. Неколико пута преко године бивају свечаности, о којима се позивају рођаци и познаници ученички. пред којима ови мали гимнастичари показују своју снагу и хитрину.

И у Француској су такође основани одмах слични заводи, у којима су се ученици вежбали разним вештинама, само што ови нису имали онакав корпоративан значај као они у Германији. Од мужева Француских највише је допринео за гимнастику Аморов. Он је завео први један нов елеменат у гимнастику, а на име музику, која је пратила сва гимнастика вежбања. 1554. год. гимнастика се уведе као обавезан предмет за све ученике на универзи_ тету и свима осталим заводима, са изузетком неких вежбања, која. су остављена родитељима на вољу да одобре или не — као што је јахање н. пр. Ове су године израђена и правила гимнастичка по којима се радила гимнастика у свима елементарним школама у Францеској, која је давала увек добре резултате, како у погледу развића телесног тако и утирању разних болести, као шкрофула, енглеске болести, нервозности и др.

У Енглеској као што је познато, гимнастика заузима прво место у васпитању младежи. У свима, како вишим тако и нижим училиштима енглеским, све слободно време посвећује се играма гимнастичким и вежбању мачем, лоптом, и др. Све су ове игре обавезне за све васпитанике. У многим школама означен је један дан преко недеље, када се сваки рад оставља у подне и цело по подне проведе се у разним играма гимнастичким. У Лондону, сви васпитаници скупљају се одређеног дана у години на одређено место на Темзи и ту се јавно надмећу у својој вештини.

Ако сада бацимо поглед на начин живљена и рада код људи видећемо да се може поделити у две врсте, сеоски и варошки жи-

вот. -- Па како стоје једни а како други према Физичком васпитању 2

— Ако погледамо на живот сељака у свакој држави а на-– рочито Српског, видећемо, да и поред тога, што му је цео рад непрестани мишићни рад и цео живот покрет опет све слободно