Учитељ

МЕ.

417

ти непокрећући се с места блудиш по даљним пустарама афричким или по снежним пољанама северна или јужна пола. А све што си на тим путовањима у сновима доживео то је ове пластично и живо, креће се у свима димензијама просторности, што се Фантазији у заслугу приписати мора.

Са фантазијом у сновима стоји у доста блиској свеза оно чудновато појављење представа, које су давно и давно заборављене, п којих се у будном стању врло ретко, тако рећи, никада не би могли да сетимо И заиста, када се овај Факат мало озбиљније посматра, мора се признати за истиниту она мисао да ништа не пропада што је ма један пут само прошло у свест кроз наша чула; ако нигде, а оно св на овом месту може то лепо да посматра. Истина много се што шта и крај свега тог не јави понова, али има могућности да се кад тад јави опет у најној свести, било у будном сању, било када сањамо. Што пак неке представе и мисли ишчезну из наше свести те изгледа е су се са свим изгубиле, то има свога оправданог узрока у самом развићу нашег духовног живота; јер сваким другим даном ми постајемо у неколико друкчији, него што смо били један дан раније; и сваког пута ми добивамо постепено нове и нове утиске, стварају се нове, друге представе п мисли, добивамо нове интересе за све, што нас окружује; и све то ступа на- место старих представа, на место старих мисли и интереса; свест се сада више тим новима занима и старе представе уступају место новима, јер су опе за наш духовни живот сад важније; али, старе се представе ппак не губе са свим, јер се опет у извесним, за то погодним приликама живота, могу опет појавити, репродуковати. У свести човека, који рецимо врши какву било државну службу, владају савим други утисци. друге представе и мисли по што су некада владале за време његова рана детињства. Представе из ондашаг доба не занимају, не могу да занимају његову свест; оне су давно уступиле место повим утисцима и представама, којима је душевни живот обузет и у чијем се колосеку и креће. Тако исто по са свим другом кругу мисли, креће се свет каквога старца но што се је кретао за време тегових младићских дана: што га је некад очаравало, он је сад пред тим мање или више равнодушан. Али не може се рећи да су нове представе потисле из свести старе са свим; оне се могу опет згодном приликом повратити за неко време; нужно је само да се јави нешто што их може из заборава известии у сећање повратити, Па тако и бива; давно заборављене представе понова оживљавају у нашој свести; ако не у будном стању, а оно снови чешће нам доносе слике из нашег најранијег детињства и младости, слике које смо са свим и заборавили били...

% «УЧИТЕЉ» 3!