Учитељ

Од далеко веће још загонетноасти су снови у којима за неколико секунада и минута преживимо читаве недеље, месеце, па чак г године: Како та појава да се испита, како узроци да јој се пронађу 2 Од куда је могуће за неколико тренутака доживети по неколико дана, кад се зна, на пр. да нешто не може да траје 5 минута, а ми да држимо: е је прошло 50 или сто пута толико, кад је за одмеравање времена у нашој свести стална, непроменљива мера —

Неко сања да путује у једну доста удаљену варош у походе својим познаницима. Долази тамо, гостује се по неколико дана и враћа се натраг задовољан дома. Уз пут премишља о свему што је видео и доживео у гостима. Кад је почео то да сања, било је рецимо 4 сата у јутру; а у % и '|, нека га лупа тргне из сањања. И за и сата он је и био у гостима, и гостио се, и враћа се натраг; све се то догодило за неколико минута. Како то да се објасниг Или ова појава: у сновима долазе нам лица позната ил непозната, разговарају се са нама свесно и паметно, излажу нам своје мисли, дају нам питања и одговарају на наша, а у самој ствари све је то један објекат; све је то дело једнога — који сања. Како то дакле да сањајући имамо пред собом неку личност која говори п мисли, која свесно ради по својим нарочитим гледиштима која могу и противна нашим да буду, а све то што он мисли и говори сви његови назори и свесна дела су у ствари слика нашег мозга7 — Многи научници држе да је то отуда, што је у томе случају мозак са својим радњама изолиран од спољнога света у погледу времена; нашем духовном бићу недостаје за то време самовести, па и ако је има то је оскудно, нема укупне душевне целине, па према, томе никако не може ни да се створи представа, о трајању времена и његовом свесном одмеравању. Представе и утисци долазе више случајно, слободно, по околностима које их изазову а не по нашој вољи, те и наше уја“ схвата предмете по њима; али их не свата, са свешћу као своје сопствене, како то у будном стању ради. Ја имам у сновима извесне представе и мисли; али свест да знам да сам ја сам тај, коме те мисли припадају и који их продукује у сновима, недостаје, а то с тога, што душевном целокупном животу недостаје заједница укупних психичких појава, недостаје свест самог себе, своје свесности, самосвест... Доста нам је чудно да писац књиге горња наслова овој важној и врло интересантној појави у сновима нашим није ни у колико пажње поклонио; бар да је са неколико речи пропратио обе речене појаве задовољио би и сам предмет а и своје слушаоце, још више њихову пажњу појачавши. Истина с друге се је стране дотакао историјске важности и тумачења снова, а тако исто и пророчанске вредности њихове, али и то