Учитељ

419

је врло укратко, и ако им је и са те стране требало више научна, објашњења и пажње поклонити; јер је готово свакоме познато, да наш народ, па чак и многи образовани људидају својим сновима, доста велику вредност и значење, што је у неколико основано у самој мистичкој природи нашега духа и карактера. Те баш с тоган држимо да детаљније научно објашњење тих тумачења снова, није ни уколико излишно, јер нас изводи из многих заблуда; а грдним празноверицама, које су од тако пресудна утицаја у нашем народу слаби силу делатности сводећи је на манимум.

Са историјске страпе проучити снове, исто је тако важно и интересантно као и са психолошке. Код свију народа снови су играли доста велику улогу. Без мало, сви стари Филозои покушавали су да објасне сан и снове и узроке њихове. то: Ну наг би врло далеко одвело кад би сада почели излагати блр гледишта највећих Филозофа својих доба о сну и сновима. Доста је само напоменути, да, што је један народ или друштво у примитивнијем ступњу, то је и сновима све више важности поклањано; а усазршењем и развитком друштва и културе важпост снова све се више ограничавала. Некада су људи тако далеко терали да су им врло често придавали неку божанствену силу предсказивања; сматрали бу их као предходнике и веснике неке скоре радости или несреће; а данас им се смејемо, не придајући им никакву вишу моћ, јер се увидело, да је и немају. Што се дакле значења снова тиче, ту смо потпуно пишчева гледишта. „Има, вели он, у њима нечега истанитога, али то се изопачило у празноверици“. А тако и јесте; и данас се код необразованих народа у снове гледа као у неког пророка. Писац књиге горње наводи доста леп призор, како заиста има нечега истинитог и пророчанског у сновима. „Када смо нелагодни ми то преко дан не примећујемо, зањати мислима и послом. За време сна прими се“ овај утисак, и пошто сан има обично тенделцију, да сво увелича, ми сањамо праву болест. Мала нелагод нека сад се, развије, ми се поболемо, и опда се сетимо свога сна и велимо, да нам је он то предсказао«“. Нека нам је дозвољено да допунимо пишчево тврђење једним примером (кад он то није урадио). Сибек наводи овај: једна госпа, која је имала доста болесна мужа, сањаше једнз ноћи како јој је украђено све прстење с руку; у скоро их полиција све нађе и госпођи врати, али једног венчаног прстена не беше међу осталима никако. Једно осам или десет дана после тога умре муж,

10) Рур, Јоћаппез МиШег: УМеђег 4: рћапфазизоћеп Сезећр зег зећ пипсон ам! етпег рћзлојогтвећеп Огкипде дез Агтабобејез пђег деп Тташа., Собјепс 1826.

1) рг, Е. К. Рла: Паз Ттаишјађеп ита зете РБепште, Берде 1968, ЗЕ5