Учитељ

490

те госпе, и то,са свим изненадно. Да је се болест тако. брзо могла. дотле развити да смрт наступи, то госпи, у будном стању једва да. је долгзило у памет. Но снови њени сумираше све учинке мпогих ситних брига, и надражљиве утиске у томе правцу у једно опште саосећање плашње, и снови то потпуно изведоше. После тога она је с правом посматрала сан што га је сањала као предходника смрти овог мужа. А запитајмо се: чему нас може да научи овај Факат и: многи други слични њему% — Кад знамо стање и расположење паше свести и целокупног духовног живота; кад знамо прилике у којима се наш организам находи и све оно што на њ утиче, ми ћемо тада. па природан начин да објаснимо природу снова, и моћићемо да сведемо њихову предсказивачку моћ на са свим просте узроке, који леже у конструкцији телесне организације. Ту је истинита основа свима тумачењима снова; «али често, лепо писац завршује, на пстинитој основи, развију се заблуде и празноверице... а ако нађе поле: хране у каквим искуственим Фактима, (а овде их може бити) оне ће убрзо ухватити јака корена и могу се и у систем развити“...

Да напоменемо на завршетку и још једно питање, које г. пи-. сац није додирнуо, а то је о спавању и сањању осталих органских створова: да ли само људи спавајуг да ли и животиње имају сне_ н снове% разликују ли се од људских, у чему и у колико“ — Ово су заиста питања вредна пргличне пажње и одговора. Физиолог“ Бурдах |!" дели снове на биљне и анималне. биљним сном (у колико се то сном може назвати) сањају биље, а анималиим животиње. Он; вели да и биљке спавају у колико се сматрају као бића органске природе, јер им је Физиолошки процес дисања и издисавања ноћу различит од дневног. У колико тај процес можемо сном назвати. и да ли можемо, ми то нећемо а ине можемо да разбирамо. А говорећи о анималном сну Бурдах држи. да он, код различитих животиња има и различите ступњеве. Одговорио је дакле, што се првих. питања тиче, да и животиње имају снове н да су различитих Од људских. Но у чему п у коликој Он овако одговара: Што је будно, то мора и да спава, јер то је безусловна потреба једном органском живом бићу, без које се оно не може ни замислити, и без које оно не може ни да постоји. Но стање будноће није код свих животиња подједнако; дакле има различитих ступњева будноће, па, изводи он, пи сва. Најниже, најпесавршеније животиње нису никада потпуно будне, јер немају тако савршенство органа и чула, која условља-. вају потпуно будан живот, зато немају ни потпуна сна. Тек код виших животиња појава сна видљивије се показује; али код њих је већ и чулни свет бсгатији, пошто су чула савршенија. Тако се то пење до човека, Код човека су снови најкомпликованији, најзамршенији, садржајем нај