Учитељ

| сл

Народње је образовање нужна мера равналица (сопфге ројавј) слободи. Закон, који је од сада народње дело, не сме бити остављен на милост и немилост јавном мишљењу букача, гомиле незналица Видев, пак, да неће успети (са краткоће времена) са предлогом тако компликованим, он га сведе на 35 чл. При свет том и тај се је посао гледао да се прекрха преко колена. Сва упињања Таљеранова бејаху осујећена. 30 септ. уставотворне скупштине није већ било; и тако похвалдан рад Таљеранов остаде без икаквих практичних последица. Само не треба сметнути с ума: да су принципи тога рада били више плод безличног дух: револуције, но његови; равноправност и слобода у настави — то су основе идеје тога посла.

%Ж

Тим је предлог о организацији основне наставе остављен за идући састанак законодавне скупштине. Она је била на окупу још априла, 1792, и тада се одреди комисија за овај предлог. Она је поверила Кондорсе-у да изради нов предлог.

Кондорсе је био у првоме реду човек од науке, који је још у 26-ој години отворио ссби врата Францеске академије наука. Али научан рад није му сметао да буде један од првих бораца за добро човечанства. При свом скромном изгледу био је страсан револуционар; „вулкан покривен снегом.“ Оно, сви су његови сурадници на том огромном задатку високо ценили значај народ. образовања, али је он био један од претераних обожаваоца наставе. Можда је кон није волео више од других; али ју је свакако боље појимао. „Невнање, вели, компромитује два велика појма, које је револуција прокламовала, и којима она мора да што пре прилагоди чињенице : прво слобода, па онда једнакост! Без наставе, која се не би распростирала од дворова до сељачке колибе, слобода, би била опасност, зло: она пе би могла да опстане. Слободан устав, који не би пмао уза се општу грађанску наставу, пропао би сам по себи после неколико олујина, и изметнуо би се у један од оних облика владавине, којим би се могао очувати мир у средини народа који се још налази у незнању и покварености.“ Дакле, анархија и дестастија то вам је будућност народа, који су постали слободни, пре но што су т. р. прогледали својим очима.

Својим прегледом тражио је у главном: наставу за све и тим једнакост у праву обуке; обим наставе треба да је довољно потпун „да учини излишном сваку неједнакост, која би собом повукла зависност“, дакле принцип: пе зависити од других ; настава треба да је тако удешена: да буде прави извор јавне моралности и чоречанског прогреса. „Настава је услов врлине; најмоћније срество“