Учитељ

Где је узрок моралној оскудици у наших ученика, и како да се она избегне 7

—оафе—

У овоме времену, када многи људи код нас, и код осталих образованих народа признају знатан корак данашњој настави у опште; у овоме дакле, времену. када се брига око васпитања и образовања свела на мало умеренији ток, по чему се може доста, позитивно тумачити: да је човечанство и тој својој потреби у неколико доскочило, — код нас се осећа још једпа повећа празнина у самоме васпитању. Оно сепо негде тек једва примећује, а други га немају, те се и не осећа. Тако стојимо са васпитном страном у наших ученика, те се чисто морамо зачудити толиком застоју, према осталим срећнијим народима у овоме погледу.

Доказивати важност моралних начела, угледа и поука у опште, сасвим је излишно. Сви ћемо се, мислим, посигурно сложити; да су морал и његова начела тако човеку нужна и потребна, као организму телесном со и хлеб, ваздух или светлост. Сваки ће признати, да јачина више таквих начела, сређених у души учениковој, условљава део напретка и среће ученикове. С тога и ја на овоме месту, оставићу сада опширнију важност таквога васпитања, да биимао времена скренути општу пажњу на важнији део ствари, на: узрок моралне оскудице у наших ученика.

ж

Место, где се свеколико душевно благо почиње деци давати и усавршавати јесте: кућа. Кућа је место, где се организам његов зачиње, где се биће његово на свет први пут јавља. Кућа је дакле, место, где се чује први подвик и први узвик његов. Но треба, разумети, да дете није дошло у кућу да живи само вегетативним животом, или још боље рећи, није се родило на свет обдарено појмовима, те да ни у чему не оскудева. Њега су родитељи произвели на свет, који му по самој природи постају — први и најмилији учитељи, који му отварају двери човечанства, да кад способно буде,

уђе као вредни и корисни члан друштва у башту овако трновиту

«Учитељ» 33