Учитељ

463

стицаја. Ну како је друштвено уређење код свију источних народа засновано на религијској основи, п какосе на том основном принципу почело и васпитање на истоку, то се и писање и читање тим васпитним правцем развијало. Држава на истоку сматраше човека као срество за свој циљ, и за то се он као индивидуа и губио у целини. Он пак мишљаше о себи, да постоји само ради природе а не обратно. Он беше веома конзервативан према свему ономе што би га покренуло напред, и махом се ишло на, то да остане старо стање |5баћив 4иој. Једино су од источних народа у томе одмакли Финичани. Они се нису новина чували, но су се, шта више, трудили, да што пре новине приме и да их за своју потребу удесе и дотерају.

Од источних народа боље су стајали класички народи — Грци и Римљани. Код њих је човек више објективна, индивидуа и ако се у целини губио. Овде се он труђаше да потчини себи природу и да њене законе и појаве протумачи и употреби на своју корист, како би што повољније у њој (природи) живио. Истина и овде је он (човек) сматран од државе као срество за државне цељи: и према овоме је и васпитаван за јавни државни живот, Те и писање и читање ишло је постепено тим правцем и развијало се заједно са васпитањем. Ну тек у Хришћанству човек постаје правим човеком и заузима место које му је природа одредила; и сматраше се као субјективна личност у правоме смислу те речи. Тако је писање и чичитање у доцнијем времену у њему (Хришћанству) достигло свој врхунац.

Како се пак писање и читање поред васпитања развијало на истоку и западу, то ћемо сада да прегледамо, и то прво код источних па онда код класичких народа. Почећемо са Кинезима.

1. Писање и читање код Кинеза.

Код овога народа, који је стотинама година одвојен и неприступачан био другим народима, других предмета није ни било у школи, до само писање и читање. Код њих се није наставом ишло да се детињи ум развије, него се ишло на то, да га дресира. за друштвено-породички живот, какав је пре хиљадама година био (вбафив дао). Млогобројни знаци за слогове, — оков су за развијање интелекта детињег, а недирнутост или непоправком истих није било напретка у методи писања и читања. Тако нпр: почетнику би учитељ дао прву школску књигу, у којој су изложене потребе и методе васпитања, као однос млађих према старијима, и поступност