Учитељ

465

Према овим заводима је и писање и читање било подељено тако, да писмена којима су се служили свештеници нису могли разумети сталежи из нижих каста. Та свештевичка писмена (писмени знаци) звала су се Јероглифи, а писма, којима су се друге касте служиле звала су се епистолографи (у Мисиру), од којих су Финичани направили себи азбуку, дотеравши их према својима писменима, по своме укусу и потреби.

Читање код Индијанаца као да је предходило писању ; јер Брамини учише своје васпитнике под простим кровом или под каквим доветом. Па уз такву наставу у читању писали су дрветом по песку, а доцније гвозденом писаљком по лишћу од палме, а још доцне писали су по лишћу од платана некаквим мастилом.

У Мисиру писање нису сви ни учили, већ само они који су изучавали неку врсту вештина, а ипак су учили читати. Истина, Платон вели, да је писање и читање код Мисираца било заједно, упоредо. Мисирци су писали своје писмене знаке по лишћу неке. биљке, која се звала папирос (раргов) као на хартији, ито писали су мастилом. :

Како у Мисираца није било буквице — азбуке, то се код њих писање и читање споро развијало, напредовало; јер осим што су им писмена била подељена за већу инижу касту, она су била врло тешка за лако и брво схваћање. Ови Јероглифи нису до хришћанства ни за длаку промењени, те онда разуме се није се могло ни читање ни писање променити ни напредовати. И тако код оба ова народа — Индијанаца и Мисираца ни писање ни читање нијо се природно развијало, нити учило, јер је читање предходило писању. Ни код једних није било заједнички (као што је то постало) да би се одржала веза духовна у заједничком развитку и учењу.

3. Писање и читање код Вавилоњана и Асираца, Миђана и Перепјанаца.

У земљама у којима живљаху ови народи, прва култура продрла је из Индије, па с њоме п друштвено уређење с незнатним изменама је дошло. Без сваке је сумње и настава отуда дошла, у след чега је морала бити слична индијској; а са овом је (наста · вом) дошло разуме се и писање и читање. Но писмени знаци код ових народа нису нимало одмакли од свога првога детињског доба. О тога ву они били веома груби. А брзи развитак деспотизма = у овим земљама спречио је, дасе овака груба писмена поправе. Писмени споменици Вавилоњана, Миђана и Асираца — веома су били

«Учитељ» 34