Учитељ

Нема, тако рећи, готово ни једне међу њима, која не би била принуђена, да у изучавању свога предмета, у исто време и психолошка, истраживања не расматра. Свака, потребује за сазнавање, изучавање свог сопственог предмета, психолошка истраживања. И то не важи само за историјске и етичке науке него иза природне науке. Када јуриспруденција одређује моћ урачунљивости и ступњеве њене, да. би могла о једној радњи свој суд да изрекне, то је она принуђена учивити претходним психолошким испитивањима о односу између свести и воље, и односу између страсти и разума. При лечењу духовних болести, долази питање психолошке природе, да ли је душевно растројство примарно или секундарно; и то води ка испитивањима о бићу душе и њеној заједници са телом. Сва сазнања, из спољне природе дају повода да истражујемо удео наших чула, на сазнање: у колико нам она дају само субјективне феномене; а ови нас опет нато упућују, да објективне поступке чинимо. Психолошка изучавања провлаче се, провејавају кроз све науке скроз; и она су помоћно средство за изучавање и сазнавање њихових предмета.

Образовање психологије као једне засебне дисциплине почива на тим потребама појединих наука. Свака за се признаје за душу по друго нешто т. ј. свака држи о души другајачије ; но пошто се у свима њиховим истраживањима находе психолошка изучавања, то она за сопствено образовање захтева Психологију као засебну, нарочито науку. То њено образовање не произилази из средишта Философије, већ из њеног положаја према појединим наукама и њиховим потребама. Филозофија, сама по себи, као што и изгледа, нема никаква нарочита интереса за образовање психологије. Отуда и јесте оно, да су се Филозофи, који су сопствене системе оснивали. мало са образовањем Психологије бавили; њу су више обрађивали њихови ученици за сврху осталих наука. Само су два изврсна имена, два позната Филозофа, који су се нарочито Психологијом занимали: у старом веку Аристотел, и Хер барт у новије доба. Ова чињеница показује у исти мах, да сама Психологија према, Филозофији заузима, другачији положај, но што га заузима према осталим појединим наукама. Ове изискују нарочито обрађивање психологије; али је за Филозофију најмање сумњиво да је за њено сопствено образовање нужно нарочито обрађивање Пепхологије...

У овој студији покушаћемо да одредимо појам Пеихологије по његовој садржини и форми, где смо гледишта. да у свима сазна њима Форма стоји у зајдници са садржине, пошто у сагласности садржине са Формом сазнања и лежи истина науке. Као год што