Учитељ

ко (=. вали и свест је напредовала, па са напретком тим коракнула је и писмепост с читањем у настави.

Како су се науке обновиле — о времену ренесанса — како се даље писменост развијала с наставом до данашњег дана, то остављам за други пут да говорим; а сад да у кратко изведем закључак о свему што сам до сада казао:

1. Читање и писање развијало се — како код источних тако и код западних народа — постепено, разуме се негде више негде мање, према околностима — природним и друштвеним стицајима,

Ф. Читање и писање боље је напредовало код народа, где је било боље друштвено уређење и где је био бољи природни услов за живот, него обратно

3. Читање и писање учило се без мало заједно — упоредо, као што је и постало.

4. Читање и писање учинило је прогрес у човечанству, јер је оно прво срество за исказивање свога исхваћање туђега мишљења, оно је срество за интелектуално развиће како појединца тако п цедине — друштва.

о. Читање и писање код хришћана у почетку није било заједничко. Писање се код њих изопачило, а тако п друге науке, докле се то млого доцније није отргло из руку свештеничких и црквенских општина.

Ивањица В. Ж. Љешевић.

О ПОЈМУ ПСИХОЛОГИЈЕ

од Ф. Хармса. . (И8 РАСПРАВА И СТУДИЈА БЕРЛИМСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА).

—==—

Још доста рано одвојиле су се од опште Философије две гране као самосталне науке; те две науке јесу Логика и Психологија. Обе ове дисциплине имају код осталих наука далеко већи углед но што га имају у самој Филозофији, која је често пута посумњала: да ли су у опште Психологија и Логика Филосовске науке. Положај и појам тих наука, свакако, није баш тако сигуран, као што то држе они, који би хтели целокупну филозофију да ограниче на Логику и Психологију.

Да би се одредио појам Пепхологије, претходно је потребно, аа се одреди положај, који она заузима према осталим наукама.