Учитељ

447

сазнања у наукама, који су крајње тачке свих индукција и почетци спекулације (Филозофскеј, те по томе свако научно изучавање условљавају. — Тако нам се ставља појам душе. Исход свију наука своди се најпосле, на крају испитивања, на душу, и пошто исту нико не може да разјасни, то је она постала општи основни појам свију спекулација. По томе, нема ни једног система Филозоије, а да је без каквог појма о души, чије је разјашњење. просто једна главна Функција у томе систему. Појмови о души су дакле исто тако различни, као год и системи Филозофски: сваком одговара по једно извесно схватање тога појма. Када би се нешто дали класиФиковати сви могући системи филозофије, као рецимо системи кристалисања, то би се одатле могла одредити различита гледишта о бићу душе, пошто су она далеко мање зависна од чињеница свести и проматрања, но од општих, основних појомва, чији је систем философија. Па и материјализам или учење о (тако рећи) телесности душе није последица брижног испитивања чињеница, већ је постало пз спекулације, која је много старија но сва открића новијих природних наука.

По нашем схватању, Психологија као скуп чињеница, јесте саставни део свију наука; али сама за се као наука, могућа је тек помоћу философије, пошто је појам душе основни појам сазнања, који Филозофија сачињава.

Но може се покушати и обрнуто да се схвати; тада све науке изгледају као саставни део једне опште Поихологије; а она сама изгледа као основа филозофије. Одавде је и постала у новије време нова Форма особите Психологије — а то је Психологаја као основ филозофији.

Та Форма Пеихологије датира се из емпиризма или Локовог сензуализма. Он оснива емпириску Психологију, где је покушао да је изведе помоћу Баконове методе посматрања. Но емпприска, Пеихологија за се није никака Филозофија. Шта више, сама та врста психологије има и цени сасвим друге закључке но што их даје наука искуства која изучава чињенице. Јер она не важи као поједина, засебна емпириска наука, већ као емпириска наука, која у исти мах треба да је и општа наука, која изриче пресуду о могућности свију сазнања и Филозофије; и као емпириска наука, која, има нарочито поље искуства, где унутрашња опажања о чињеницама свести издиже изнад свију других искустава. Емпириска Психологија дакле, као основ Филозофији јесте по томе ексцепционална наука.

То је гледиште са нашим схватањем у директној противности;

;

јер ми држимо да нема никакве Психологије која без Филозотије