Учитељ

593

УШ.

«Историјски докази» не могу никако да буду икакве потврде за потребу увођења «руч. рада» у основ. школу.) Прво, што ти разлози не постоје; бар не онако како их дотерују присталице «руч. «рада. ") Бакхаус те «потврде» побија изворним наводима, које ја, краткоће ради, изостављам.

Али претпоставимо, само претпоставке ради, да је од старијих чувених педагога (Пестолоци, Коменски, Русо, Дистервег итд.) и потекла мисао-преодница за, «руч. рад,« какви су то разлози, што сео том, некада, нешто . доброга рекло о тој ствари; Шта су и шта рекли некада славни људи, у опште, и на по се за педагошки рад, што има данас само историјског интереса, али баш никакве практичке вредности нити актуалног значаја. Свако доба пма својих идеала, па тако је и у појединим Фазама развића ове или оне науке. Данашње тежње и срества, да се оне остваре, са сви» су друге од оних пре неколико стотина година. И ту разлику у историјском развитку појединих установа у односу, спрам целокупног друштвеног живота, треба да има сваки на уму, ко неће да западне у Фаталне противуречности, које чине : концепције педагошких идеала, с једне стране; с друге, реалност социјалних захтева. Не заборавимо тада: да је васпитање исто тако вечито отворено питање, као и питање решавања социјалног проблема ! —

~ ж

«Ручни рад» јавља се у правој својој светлости, кад се он узме на око: и са гледишта његовог развоја, па види и ко га данас најрадије помаже. |

1) Срет Аџић требао је да напише читаву књижицу као «историјски део, у коме је надугачко и нашироко доказивано; шта је ко некада рекао о овој важној ствари !!..

З) За «ручни рад за основ. мушк. шк.» не треба никако мислити да има чега заједничког са: дечијим забавиштима; и занатсним (индустријсним) школама. Ово су две врло корисне школске установе.